Аутор: Eta Sateles

Apliciranje na poslove u aktivnoj potrazi za poslom ume da bude veoma naporno. Ako dobijate veći broj poziva na prvi intervju, to je pozitivan znak – vaš CV pravi uticaj i regruteri vide potencijal u vašim veštinama i iskustvu. Međutim, ako konstantno ne dobijate ponude za posao, vreme je da preispitate svoj pristup. Evo nekoliko razloga zašto može doći do toga i kako možete poboljšati svoje šanse da dobijete novi posao.

Bolje se pripremite za intervju

Priprema za intervju je ključna. Istraživanje kompanije, razumevanje njene kulture i upoznavanje sa zahtevima pozicije su veoma važni jer regruteri lako primete kada se kandidat nije pripremio.

Zato odvojite vreme za istraživanje detalja o kompaniji, njenoj kulturi, najnovijim vestima, kao i o industriji u kojoj posluje. Prilagodite svoje odgovore tokom intervjua tako da pokažete da ne tražite bilo koji posao, već da ste zaista zainteresovani za ovu konkretnu ulogu i kompaniju. Evo našeg uvida u ovu temu: Informišite se o kompaniji.

Unapredite svoju komunikaciju

Čak i ako imate prave kvalifikacije, način na koji komunicirate je važan. Predugački odgovori, česte digresije, korišćenje suvišnih reči ili indirektno odgovaranje na pitanja može ostaviti loš utisak.

Zbog toga savetujemo da radite na unapređenju svoje komunikacije kako biste bili jasni i koncizni. Takođe, razmislite o korišćenju STAR metode (Situacija, Zadatak, Akcija, Rezultat) za strukturiranje svojih odgovora. Ova tehnika pomaže vam da ostanete fokusirani i pružite detaljne, relevantne odgovore.

Bolje predstavite svoje kvalitete

Na intervjuu nekada nije dovoljno samo navesti svoje veštine i iskustvo – morate pokazati šta vi to posebno donosite u tim. Poslodavci obično žele da znaju šta vas čini najboljim kandidatom.

Da biste to postigli, koristite konkretne primere iz svog prethodnog iskustva za ilustrovanje svojih postignuća. Istaknite svoje veštine rešavanja problema, liderske sposobnosti ili kako ste postigli neki pozitivan uticaj na prethodnim poslovima. Kvantifikovana dostignuća (npr. povećanje prodaje za 20%) su posebno uverljiva.

Nemojte biti negativni

Menadžeri koji zapošljavaju nove članove svog tima preferiraju kandidate koji su pozitivni i orijentisani na rešenja. Biti previše negativan ili kritičan može biti znak za buduće probleme.

Na pitanja o prethodnim uspesima ili kako ste se izneli sa problemima na poslu ili generalno i mišljenju o prethodnim poslodavcima, pazite kako formulišete svoje odgovore. Fokusirajte se na konstruktivne povratne informacije i ponudite rešenja umesto da samo ukazujete na probleme. Izbegavajte loše pričanje o prethodnim radnim mestima, menadžerima ili kolegama, bez obzira na okolnosti. Prikazivanje sebe kao pozitivne i proaktivne osobe učiniće vas privlačnijim poslodavcima.

Ako niste autentično pozitivna osoba, onda se nemojte terati na lažno predstavljanje – ali ako postoji bar neka tema na koju gledate blagonaklono, probajte da predstavite tu svoju stranu.

Pokažite entuzijazam

Entuzijazam je zarazan. Poslodavci preferiraju kandidate koji su uzbuđeni zbog poslovne prilike i željni da daju doprinos. Ako delujete ravnodušno, mogu posumnjati u vaš motivaciju.

Zato, pokažite iskreni entuzijazam tokom intervjua. Osmehnite se, održavajte kontakt očima i izrazite svoje uzbuđenje zbog pozicije. Postavljajte promišljena pitanja koja pokazuju vašu motivaziju za poziciju i kompaniju. Za dodatnu pripremu, pogledajte ove savete: Praktični saveti za zakazani intervju za posao.

Ne uklapate se u kompanijsku kulturu

Ponekad, jednostavno, nije stvar u vašim veštinama, već u tome koliko se dobro uklapate u kulturu kompanije. Poslodavci žele da osiguraju da će se novi zaposleni dobro uklopiti u postojeći tim i podržavati vrednosti kompanije.

Razmislite o kulturi i vrednostima kompanije tokom pripreme za intervju. Na intervjuu, istaknite aspekte svoje ličnosti i radnog stila koji se poklapaju sa kulturom kompanije. Ali, budite iskreni – pronalazak kompanije u koju se zaista uklapate koristiće i vama i vašem poslodavcu na duže staze.

Pošaljite mejl nakon intervjua

Slanje follow up mejla nakon intervjua pokazuje profesionalizam i kontinuirano interesovanje za poziciju. To je takođe i šansa da ponovo izrazite svoj entuzijazam i osvežite sećanje regrutera na vas.

Pošaljite personalizovanu zahvalnicu mejlom u roku od 24 sata nakon intervjua. Spomenite specifične tačke koje su diskutovane tokom intervjua i ponovo izrazite zašto ste uzbuđeni zbog konkretne pozicije. Ovaj mali korak može vas izdvojiti od drugih kandidata, ali nije uobičajen pristup na svim tržištima. Na primer, u Srbiji nije uobičajeno da regruteri dobijaju poruke zahvalnosti nakon intervjua, pa budite pažljivi u vezi s tim.

Tražite i učite iz povratnih informacija od regrutera

Ako dosledno ne dobijate ponude, može biti korisno da zatražite povratne informacije od svojih regrutera. Konstruktivna kritika može pružiti dragocene uvide u oblasti za poboljšanje.

Ako je moguće, ljubazno zatražite povratne informacije nakon što ste odbijeni. Koristite ove informacije da poboljšate svoju tehniku intervjuisanja i rešite sve ponavljajuće probleme.

Dobijanje prilike za veći broj intervjua, ali ne i ponuda, može biti frustrirajuće, ali je takođe i prilika za rast. Ako prvo prihvatite da pravite greške tokom intervjua, a zatim radite na poboljšanju svog pristupa pre i tokom intervjua, možete povećati svoje šanse za dobijanje ponude za posao. Zapamtite, svaki intervju je prilika za učenje. Ostanite pozitivni, nastavite da usavršavate svoje veštine, i prava prilika će se sigurno pojaviti.

Uostalom, kao i u odnosima sa drugima, nije dobar za nas onaj koji nas neće. Samo to treba prepoznati na vreme.

Ukoliko i dalje imate izazove, i potrebna vam je podrška tokom traženja novog posla, pogledajte kako vam Jaka Lounge konsultanti mogu pomoći kroz karijerno savetovanje.

Tokom traženja posla i procesa selekcije, neretko se dešava da kandidati nakon intervjua ostanu zbunjeni usled nerazjašnjenih nedoumica ili pak se sete pitanja koja je trebalo da pitaju, a nisu. Takođe, često se javljaju i pitanja „šta smem, a šta ne smem da pitam na intervjuu“ koja celu situaciju čine još zamršenijom.

U cilju pojednostavljenja cele priče, reći ćemo sledeće – ne postoje pitanja koja ne smete da postavite, možda tek ona koja nisu najbolja za prvi krug intervjua. Ali, hajde da se osvrnemo na ona važna koja treba da pitate i koje je sasvim u redu pitati.

Nešto više o kompaniji

Ovo je pitanje koje, zapravo, uglavnom intervjueri prvo vama postave kako bi videli da li ste istražili detalje o kompaniji, a takođe može pokazati i vašu motivisanost kompanijom ili pozicijom. Međutim, ponekad se može desiti da na vebsajtu same kompanije ne možete saznati mnogo detalja koji bi vas mogli da interesuju ili koji bi vam bili važni. U tim situacijama je sasvim u redu pitati za detalje o kompaniji (veličina kompanije, struktura timova, lokacija, kompanijska kultura, itd.).

Radna zaduženja i tim

Vaša buduća zaduženja su uglavnom opisana u oglasu koji je objavljen i toplo savetujemo da ga detaljno iščitate jer će vas sagovornik sigurno dodatno ispitivati o vašim potencijalnim odgovornostima i kako ste ih razumeli. Sa druge strane, ukoliko oglas nije bio dovoljno detaljan, može se desiti da imate neke nedoumice u vezi sa samim poslom. U tim situacijama je sasvim korektno da zamolite za dodatno objašnjenje kako biste imali sve neophodne informacije, a i kako biste znali da li je taj posao zaista ono što vas interesuje.

Takođe, informacije o vašem budućem timu (ako će ga biti) vam mogu biti od velikog značaja. Koliki će biti budući tim, da li je sastavljen od juniora ili seniora i kakva će biti vaša saradnja sa njima.

Radno vreme

Ovo je jedno od pitanja koje kandidati često zaboravljaju da postave, a može značajno uticati na dalju motivaciju. Obavezno proverite koje je vaše radno vreme, kao i da li se radi vikendima. Takođe, postojanje smena ili dežurstava na određenim pozicijama može biti od ključnog značaja prilikom donošenja odluke o poslu.

Dalji koraci

Većina procesa selekcije se sastoji iz više različitih krugova, a prvi korak je uglavnom razgovor sa HR-om. Nakon toga, proces može varirati, te sledeći razgovor može biti sa menadžerom koji zapošljava, ili sa top menadžmentom, direktorom, itd. Takođe, budite pripremljeni da postoji mogućnost da ćete raditi i različite testove tokom procesa: case study, test sposobnosti, test znanja, prezentacije, itd. U tom slučaju važno je informisati se o tome kakav je test u pitanju, koje je njegova važnost tokom procesa, da li je to eliminacioni korak, kao i kako će samo testiranje izgledati.

Plata

Ovo je stavka koja većinu kandidata najviše zanima i oko koje se najviše raspituju. Međutim, u najvećem broju situacija, nažalost, nije moguće saznati platu na samom početku procesa. Sagovornik će vas uglavnom već na prvom krugu pitati koja su vaša finansijska očekivanja i sa kojim finansijskim paketom biste bili zadovoljni. Iako vam možda tada ne mogu reći tačnu platu, uvek ih možete pitati da li se vaša očekivanja uklapaju u finansijski budžet kompanije za tu poziciju, kao i istaći da ste spremni da detaljnije razgovarate o tome u sledećim krugovima.

Ovo su samo neka od najčešćih nedoumica sa kojima se kandidati suočavaju, međutim, to nikako ne znači da sva druga pitanja nisu dobrodošla ili da su nepoželjna.

Zapamtite da ćete vi raditi određeni posao svakodnevno, u kompaniji koju ste izabrali sa timom u koji bi trebalo da se uklopite, tako da sve što može vama da pomogne da bolje razumete šta vas očekuje – slobodno pitajte.

Na razgovorima za posao postoje neke teme o kojima ne bi trebalo diskutovati. Teme kao što su veroispovest, seksualna orijentacija, nacionalnost, rasna pripadnost, politička uverenja i druge vrlo lične teme ne treba da budu predmet interesovanja vašeg budućeg poslodavca. Razlog tome je zaštita kandidata od diskriminacije.

Diskriminacija predstavlja nejednako postupanje prema licu zbog njegovog ličnog svojstva, što za posledicu ima nejednakost u šansama za ostvarenje prava. Zbog ličnih stavova i uverenja osobe koja vodi intervju, kandidati mogu biti diskriminisani na osnovu informacija koji nisu vezane za njihova znanja i sposobnosti za posao koji je u pitanju.

Pored prethodno navedenih tema, pitanjima vezanim za stambeno i porodično stanje nije mesto na razgovoru za posao jer nisu od važnosti za proces selekcije.

Takođe, pitanja o bračnom statusu, deci kao i trudnoći nisu prikladna tema za razgovore za posao.

Još jedna od tema koja je vrlo osetljiva i o kojoj budući poslodavac ne bi trebalo da ima saznanja je vaša trenutna plata. Vaša plata je stvar koja treba da bude poverljiva i isključivo između vas i vašeg poslodavca. U toku razgovora za posao, umesto da podelite informaciju o trenutnoj zaradi, govorite o vašoj očekivanoj plati na novom poslu.

Međutim, pre nego što zaključite da je neko pitanje postavljeno da bi vas diskriminisalo na ličnoj osnovi, probajte da se uverite u nameru koju ima ispitivač. Ponekad se može desiti da je osoba sa druge strane stola neiskusna ili da čak nije ni svesna diskriminacione prirode pitanja koje vam postavlja. Ljudi koji se bave odabirom zaposlenih treba da budu upućeni u procese i procedure za proces selekcije, ali to nažalost nije uvek slučaj.

Takođe, ono što može biti diskriminaciono pitanje za jedan posao, ne mora da bude za neku drugu vrstu profesije. Na primer, pitanje da li ste pušač, nije jednako relevantno za posao programera koliko za posao dadilje.

Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (u svetu poznatiji kao GDPR) zabranjuje prikupljanje i obrađivanje podataka o ličnosti koji nisu relevantni za samo obavljanje delatnosti firme, u ovom slučaju za proces selekcije – pa vodite računa da ni u predselekcionom upitniku ne dajete odgovore na previše lična pitanja koja se ne tiču vašeg radnog iskustva.

Ukoliko ocenite da ne postoji diskriminatorna namera iza postavljenog pitanja i da je pitanje postavljeno nenamerno, ljubazno je dati neodređen odgovor i temu skrenuti na dosadašnje radne uspehe i druga dostignuća koja vas kvalifikuju za posao koji je u pitanju.

Ukoliko se ipak desi da vam na razgovoru bude neopravdano postavljeno pitanje koje se ne tiče vašeg radnog iskustva i veština, pokušajte da suptilno date do znanja da su možda druge stvari relevantnije za sam posao kako biste skrenuli pažnju intervjueru. Ne zaboravite da ste i vi u poziciji da birate, pa zato imajte slobodu da na osnovu pitanja i celog toka intervjua procenite da li uopšte želite da radite u kompaniji koja stavlja akcenat na takva pitanja.

Mnogi kandidati nisu svesni da je ovo uvodno pitanje „Šta znate o nama kao kompaniji?“ zapravo veće trik pitanje od većine drugih za koje sumnjaju da ih ,,navode na tanak led’’. Nije tajna da poslodavcima laska kada su kandidati zainteresovani za rad baš u njihovoj firmi, međutim, to nije jedini razlog zašto je odgovor na ovo pitanje važan za vaše adekvatno predstavljanje tokom intervjua. Kandidati koji u kratkim crtama kao odgovor na ovo pitanje opišu delatnost kompanije, pomenu okviran broj zaposlenih i zemlje u kojima kompanija posluje, a u idealnom slučaju i neku specifičnost o samoj kompaniji (nagrade koje su dobili, utisci njihovih korisnika ili članak u štampi u kojima se pominju) ostaviće dobar utisak i pre nego što su uopšte krenuli da govore o sebi i svom radnom iskustvu. Kroz odgovor na ovo pitanje kandidat pokazuje svoju sposobnost analize velikog broja informacija, konciznost u izlaganju, odgovornost u pogledu pripreme za intervju, a pre svega motivaciju za konkretan posao i konkretnu kompaniju.

Opišite idealnu kompaniju u kojoj biste voleli da radite

Pre nego što krenete da tražite posao, razmislite o tome u kakvoj biste kompaniji želeli da radite. Težiti savršenstvu nije toliko praktično, ali definisanje poželjnog radnog okruženja u kome biste voleli da radite može biti od pomoći da bolje izaberete konkurs na koji ćete se prijaviti.

Razmislite o sledećem:

• Koja oblast poslovanja vas najviše interesuje?
• Da li više volite da radite u manjem ili većem timu?
• Koje vrednosti cenite?
• Da li više volite da imate procedure ili slobodu u radu?
• Koji drugi kriterijumi su za vas lično važni prilikom procene i odabira poželjnog poslodavca?

Koliko god da vam je posao neophodan, izlišno je ulagati vreme u prijavljivanje, a zatim na odlazak na intervju u kompaniju čija lokacija vam nikako ne odgovara ili u kojoj je rad organizovan u smeni koja vam možda ne prija. U procesu istraživanja o kompaniji možete naslutiti da li bi njihovo radno okruženje bilo dobro i stimulativno za vas.

Prikupite što više informacija pre nego što se prijavite

Informišite se o kompaniji i saznajte:

• čime se bave, koja je industrija u pitanju i kakve usluge pružaju ili koje proizvode prave;
• o njihovim klijentima – da li su u pitanju poslovni ili privatni korisnici;
• sedištu i zemljama u kojima imaju kancelarije;
• njihovom brendu – da li je više korporativan, formalan ili pak veseo, ili neformalan, jer to može ujedno govoriti i o stilu komunikacije ili pravilima oblačenja u kompaniji;
• nagradama i/ili sertifikatima koje je kompanija dobila, itd.

i to ne samo kako biste ostavili dobar utisak i prezentovali sebe kao odličnog kandidata, već i radi sebe. Zapošljavanje je dvosmerna ulica, i kao što se poslodavci informišu o vama kroz vaš CV, trebalo bi da se i vi informišete o svim važnim detaljima, čak i pre nego što pošaljete prijavu.

Gde se mogu pronaći informacije o nekoj kompaniji?

Najformalnija procena može se uraditi preko sajta Agencije za privredne registre gde možete videti sve važne informacije o kompaniji, a pre svega to će vam pomoći da potvrdite njenu validnost.

Poznavanje nekoga ko već radi u toj kompaniji je odličan izvor informacija, ali za ovo morate imati i malo sreće. Svakako, pitajte svoje poznanike i prijatelje da li poznaju nekoga ko radi u toj kompaniji. Iznenadićete se koliko je svet mali i kako se lako može desiti da zaista i dođete u direktan kontakt sa osobom koja je zaposlena u toj kompaniji i koja vam može dati informacije iz prve ruke, mada imajte na umu da je utisak zaposlenog ipak vrlo ličan i da možda nije u potpunosti objektivan.

Na internetu postoji više kanala preko kojih možete doći do željenih informacija:

• Portali za objavu oglasa za posao – portali kao što je Glassdoor pružaju uvid u komentare trenutno zaposlenih, kao i onih koji su napustili kompaniju. Nažalost, mnogo češće ljudi koji su nečim bili nezadovoljni ostavljaju komentare na internetu od onih koji su zadovoljni, tako da uzmite i to u obzir prilikom procene. Svakako, dobro je znati i šta sami zaposleni zameraju menadžmentu pre nego što se upustite u saradnju.
• Vebsajt kompanije – nakon što ste detaljno pročitali o delatnosti i uslugama/proizvodima kompanije, uložite dodatno vreme za stranice pod nazivom ,,o nama“ ili ,,naš tim“, gde možete saznati više o zaposlenima. Idealno je kada kompanija sama opiše vrednosti koje ceni i podržava, jer onda možete lakše proceniti poklapanje sa vašim ličnim vrednostima.
• Društvene mreže (LinkedIn, Facebook, Instagram…) – na društvenim mrežama kompanije često u malo neformalnijem maniru pišu u svakodnevnim aktivnostima i dešavanjima, pa na taj način možete doći do značajnog uvida u kulturu, način komunikacije i atmosferu.

Plata, iako jedan od najvažnijih faktora, nikako ne treba da bude jedini razlog zbog koga ste motivisani za rad u određenoj firmi. Na neki kraći rok, veća plata može biti glavni podsticaj, ali kasnije se uvek ispostavi da ukoliko radite posao koji vas ne ispunjava, u okruženju koje vam ne prija ili ne podstiče napredak, to nije dobar odabir na duže staze.

Iskoristite  priliku da unapred stvorite sliku o kompaniji kao o budućem poslodavcu, pa ukoliko vam se njihov način rada i vrednosti koje neguju dopadnu, neminovno je da ćete pokazati iskrenu želju za rad na intervjuu i time pridobiti simpatije poslodavca i sebe plasirati među top kandidate.

Završetak fakulteta je jedan od najlepših momenata u životu mladih ljudi, a ujedno označava i početak jednog novog poglavlja koje sa sobom može nositi mnogo nedoumica i nejasnoća o kojima retko ko priča.

Traženje posla ume biti iscrpljujuć proces koji zahteva dosta vremena, ulaganja i upornosti. Tokom tog procesa nas uglavnom ne uče šta znači pravilno traženje posla i kako da to uradimo. Od nas se jednostavno očekuje da posao nađemo.

U sledećim redovima ćemo se malo detaljnije pozabaviti najčešćim greškama koje se mogu desiti tokom ovog procesa sa idejom da malo olakšamo sam proces nalaženja posla.

Nejavljanje na telefon

U HR svetu nije retka situacija da se kandidati prijave na oglas za posao i nakon toga se nikad više ne jave na telefon. Kada aplicirate za posao, na koji god način (portal za traženje posla, putem e-mail-a, LinkedIn-a, itd.) možete očekivati da, ukoliko ispunjavate uslove konkursa, postoji mogućnost da vas pozovu na intervju. Naravno, od vas se neće očekivati da budete dostupni 24 sata dnevno, ali bilo bi poželjno da ukoliko imate propušten poziv na telefonu, taj poziv i uzvratite jer se može desiti da vas baš taj korak dovodi bliže pronalasku posla. Alternativno, uvek možete poslati poruku kako u tom momentu niste bili u mogućnosti da se javite i kada ćete opet biti dostupni.

Kašnjenje na intervju/testiranje

Pravilo da je kašnjenje akademskih 15 minuta sasvim u redu možda nije najbolja opcija koju ćete primenjivati tokom svoje potrage za poslom. Važno je da znate da je intervjuer izdvojio tačno određeno vreme za intervju sa vama (30-60 minuta uglavnom) i da nakon vas često ima još nekoliko zakazanih intervjua i sastanaka. To znači da, ukoliko zakasnite, bićete u situaciji da intervjuer neće imati dovoljno vremena da vam se posveti i možda nećete stići da se predstavite na najbolji mogući način. Stoga, potrudite se da u pripremu za intervju uračunate i vreme koje vam je potrebno do lokacije gde će se održati intervju. Takođe, uzmite u obzir i potencijalne radove na putu, izmene ruta autobusa ili promene vremena (kiša, sneg, itd.) koje mogu uticati na vreme potrebno za dolazak na intervju.

U slučaju da ipak kasnite, obavezno pozovite osobu sa kojom imate intervju kako biste joj to najavili i okvirno vreme kada ćete stići.

Neispunjavanje dogovora

Ukoliko se dogovorite na intervjuu da ćete uraditi nešto (npr. poslati ažuriran CV, propratnu dokumentaciju, portfolio, i sl.) veoma je važno da to i ispoštujete. Intervjuer na taj način može planirati dalji tok procesa selekcije i dogovarati dalje korake sa menadžerom sektora ili ostalim kolegama koji učestvuju u procesu. Takođe, ispunjavanjem obećanog učvršćujete pozitivan utisak koji ste ostavili na intervjuu i utičete na izgradnju poverenja sa intervjuerom.

Nepojavljivanje na intervjuu 

Uz kašnjenje, ovo je jedna od češćih situacija sa kojom se regruteri susreću. Nedolaskom na intervju vi lako možete biti okarakterisani kao neodgovorna osoba, te i ako se opet prijavite na sledeći konkurs velika je verovatnoća da nećete biti pozvani nikada više.

Ono što kandidati često umeju da zaborave je da ih intervjueri procenjuju od samog početka, od prvog telefonskog razgovora, pa sve do same odluke o izabranom kandidatu. U skladu sa tim, ne zaboravite da je važno da do samog kraja ostavite dobar utisak, a takođe i da su ovo sitni koraci kojima gradite dobru reputaciju na tržištu rada.