Intervju za posao – šta treba saznati pre kraja intervjua?

Tokom traženja posla i procesa selekcije, neretko se dešava da kandidati nakon intervjua ostanu zbunjeni usled nerazjašnjenih nedoumica ili pak se sete pitanja koja je trebalo da pitaju, a nisu. Takođe, često se javljaju i pitanja „šta smem, a šta ne smem da pitam na intervjuu“ koja celu situaciju čine još zamršenijom.

U cilju pojednostavljenja cele priče, reći ćemo sledeće – ne postoje pitanja koja ne smete da postavite, možda tek ona koja nisu najbolja za prvi krug intervjua. Ali, hajde da se osvrnemo na ona važna koja treba da pitate i koje je sasvim u redu pitati.

Nešto više o kompaniji

Ovo je pitanje koje, zapravo, uglavnom intervjueri prvo vama postave kako bi videli da li ste istražili detalje o kompaniji, a takođe može pokazati i vašu motivisanost kompanijom ili pozicijom. Međutim, ponekad se može desiti da na vebsajtu same kompanije ne možete saznati mnogo detalja koji bi vas mogli da interesuju ili koji bi vam bili važni. U tim situacijama je sasvim u redu pitati za detalje o kompaniji (veličina kompanije, struktura timova, lokacija, kompanijska kultura, itd.).

Radna zaduženja i tim

Vaša buduća zaduženja su uglavnom opisana u oglasu koji je objavljen i toplo savetujemo da ga detaljno iščitate jer će vas sagovornik sigurno dodatno ispitivati o vašim potencijalnim odgovornostima i kako ste ih razumeli. Sa druge strane, ukoliko oglas nije bio dovoljno detaljan, može se desiti da imate neke nedoumice u vezi sa samim poslom. U tim situacijama je sasvim korektno da zamolite za dodatno objašnjenje kako biste imali sve neophodne informacije, a i kako biste znali da li je taj posao zaista ono što vas interesuje.

Takođe, informacije o vašem budućem timu (ako će ga biti) vam mogu biti od velikog značaja. Koliki će biti budući tim, da li je sastavljen od juniora ili seniora i kakva će biti vaša saradnja sa njima.

Radno vreme

Ovo je jedno od pitanja koje kandidati često zaboravljaju da postave, a može značajno uticati na dalju motivaciju. Obavezno proverite koje je vaše radno vreme, kao i da li se radi vikendima. Takođe, postojanje smena ili dežurstava na određenim pozicijama može biti od ključnog značaja prilikom donošenja odluke o poslu.

Dalji koraci

Većina procesa selekcije se sastoji iz više različitih krugova, a prvi korak je uglavnom razgovor sa HR-om. Nakon toga, proces može varirati, te sledeći razgovor može biti sa menadžerom koji zapošljava, ili sa top menadžmentom, direktorom, itd. Takođe, budite pripremljeni da postoji mogućnost da ćete raditi i različite testove tokom procesa: case study, test sposobnosti, test znanja, prezentacije, itd. U tom slučaju važno je informisati se o tome kakav je test u pitanju, koje je njegova važnost tokom procesa, da li je to eliminacioni korak, kao i kako će samo testiranje izgledati.

Plata

Ovo je stavka koja većinu kandidata najviše zanima i oko koje se najviše raspituju. Međutim, u najvećem broju situacija, nažalost, nije moguće saznati platu na samom početku procesa. Sagovornik će vas uglavnom već na prvom krugu pitati koja su vaša finansijska očekivanja i sa kojim finansijskim paketom biste bili zadovoljni. Iako vam možda tada ne mogu reći tačnu platu, uvek ih možete pitati da li se vaša očekivanja uklapaju u finansijski budžet kompanije za tu poziciju, kao i istaći da ste spremni da detaljnije razgovarate o tome u sledećim krugovima.

Ovo su samo neka od najčešćih nedoumica sa kojima se kandidati suočavaju, međutim, to nikako ne znači da sva druga pitanja nisu dobrodošla ili da su nepoželjna.

Zapamtite da ćete vi raditi određeni posao svakodnevno, u kompaniji koju ste izabrali sa timom u koji bi trebalo da se uklopite, tako da sve što može vama da pomogne da bolje razumete šta vas očekuje – slobodno pitajte.

Pitanja koja poslodavci ne smeju da postave na intervjuu za posao

Na razgovorima za posao postoje neke teme o kojima ne bi trebalo diskutovati. Teme kao što su veroispovest, seksualna orijentacija, nacionalnost, rasna pripadnost, politička uverenja i druge vrlo lične teme ne treba da budu predmet interesovanja vašeg budućeg poslodavca. Razlog tome je zaštita kandidata od diskriminacije.

Diskriminacija predstavlja nejednako postupanje prema licu zbog njegovog ličnog svojstva, što za posledicu ima nejednakost u šansama za ostvarenje prava. Zbog ličnih stavova i uverenja osobe koja vodi intervju, kandidati mogu biti diskriminisani na osnovu informacija koji nisu vezane za njihova znanja i sposobnosti za posao koji je u pitanju.

Pored prethodno navedenih tema, pitanjima vezanim za stambeno i porodično stanje nije mesto na razgovoru za posao jer nisu od važnosti za proces selekcije.

Takođe, pitanja o bračnom statusu, deci kao i trudnoći nisu prikladna tema za razgovore za posao.

Još jedna od tema koja je vrlo osetljiva i o kojoj budući poslodavac ne bi trebalo da ima saznanja je vaša trenutna plata. Vaša plata je stvar koja treba da bude poverljiva i isključivo između vas i vašeg poslodavca. U toku razgovora za posao, umesto da podelite informaciju o trenutnoj zaradi, govorite o vašoj očekivanoj plati na novom poslu.

Međutim, pre nego što zaključite da je neko pitanje postavljeno da bi vas diskriminisalo na ličnoj osnovi, probajte da se uverite u nameru koju ima ispitivač. Ponekad se može desiti da je osoba sa druge strane stola neiskusna ili da čak nije ni svesna diskriminacione prirode pitanja koje vam postavlja. Ljudi koji se bave odabirom zaposlenih treba da budu upućeni u procese i procedure za proces selekcije, ali to nažalost nije uvek slučaj.

Takođe, ono što može biti diskriminaciono pitanje za jedan posao, ne mora da bude za neku drugu vrstu profesije. Na primer, pitanje da li ste pušač, nije jednako relevantno za posao programera koliko za posao dadilje.

Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (u svetu poznatiji kao GDPR) zabranjuje prikupljanje i obrađivanje podataka o ličnosti koji nisu relevantni za samo obavljanje delatnosti firme, u ovom slučaju za proces selekcije – pa vodite računa da ni u predselekcionom upitniku ne dajete odgovore na previše lična pitanja koja se ne tiču vašeg radnog iskustva.

Ukoliko ocenite da ne postoji diskriminatorna namera iza postavljenog pitanja i da je pitanje postavljeno nenamerno, ljubazno je dati neodređen odgovor i temu skrenuti na dosadašnje radne uspehe i druga dostignuća koja vas kvalifikuju za posao koji je u pitanju.

Ukoliko se ipak desi da vam na razgovoru bude neopravdano postavljeno pitanje koje se ne tiče vašeg radnog iskustva i veština, pokušajte da suptilno date do znanja da su možda druge stvari relevantnije za sam posao kako biste skrenuli pažnju intervjueru. Ne zaboravite da ste i vi u poziciji da birate, pa zato imajte slobodu da na osnovu pitanja i celog toka intervjua procenite da li uopšte želite da radite u kompaniji koja stavlja akcenat na takva pitanja.

Zašto je važno informisati se o kompaniji kod koje konkurišete pre razgovora za posao

Mnogi kandidati nisu svesni da je ovo uvodno pitanje „Šta znate o nama kao kompaniji?“ zapravo veće trik pitanje od većine drugih za koje sumnjaju da ih ,,navode na tanak led’’. Nije tajna da poslodavcima laska kada su kandidati zainteresovani za rad baš u njihovoj firmi, međutim, to nije jedini razlog zašto je odgovor na ovo pitanje važan za vaše adekvatno predstavljanje tokom intervjua. Kandidati koji u kratkim crtama kao odgovor na ovo pitanje opišu delatnost kompanije, pomenu okviran broj zaposlenih i zemlje u kojima kompanija posluje, a u idealnom slučaju i neku specifičnost o samoj kompaniji (nagrade koje su dobili, utisci njihovih korisnika ili članak u štampi u kojima se pominju) ostaviće dobar utisak i pre nego što su uopšte krenuli da govore o sebi i svom radnom iskustvu. Kroz odgovor na ovo pitanje kandidat pokazuje svoju sposobnost analize velikog broja informacija, konciznost u izlaganju, odgovornost u pogledu pripreme za intervju, a pre svega motivaciju za konkretan posao i konkretnu kompaniju.

Opišite idealnu kompaniju u kojoj biste voleli da radite

Pre nego što krenete da tražite posao, razmislite o tome u kakvoj biste kompaniji želeli da radite. Težiti savršenstvu nije toliko praktično, ali definisanje poželjnog radnog okruženja u kome biste voleli da radite može biti od pomoći da bolje izaberete konkurs na koji ćete se prijaviti.

Razmislite o sledećem:

  • Koja oblast poslovanja vas najviše interesuje?
  • Da li više volite da radite u manjem ili većem timu?
  • Koje vrednosti cenite?
  • Da li više volite da imate procedure ili slobodu u radu?
  • Koji drugi kriterijumi su za vas lično važni prilikom procene i odabira poželjnog poslodavca?

Koliko god da vam je posao neophodan, izlišno je ulagati vreme u prijavljivanje, a zatim na odlazak na intervju u kompaniju čija lokacija vam nikako ne odgovara ili u kojoj je rad organizovan u smeni koja vam možda ne prija. U procesu istraživanja o kompaniji možete naslutiti da li bi njihovo radno okruženje bilo dobro i stimulativno za vas.

Prikupite što više informacija pre nego što se prijavite

Informišite se o kompaniji i saznajte:

  • čime se bave, koja je industrija u pitanju i kakve usluge pružaju ili koje proizvode prave;
  • o njihovim klijentima – da li su u pitanju poslovni ili privatni korisnici;
  • sedištu i zemljama u kojima imaju kancelarije;
  • njihovom brendu – da li je više korporativan, formalan ili pak veseo, ili neformalan, jer to može ujedno govoriti i o stilu komunikacije ili pravilima oblačenja u kompaniji;
  • nagradama i/ili sertifikatima koje je kompanija dobila, itd.

i to ne samo kako biste ostavili dobar utisak i prezentovali sebe kao odličnog kandidata, već i radi sebe. Zapošljavanje je dvosmerna ulica, i kao što se poslodavci informišu o vama kroz vaš CV, trebalo bi da se i vi informišete o svim važnim detaljima, čak i pre nego što pošaljete prijavu.

Gde se mogu pronaći informacije o nekoj kompaniji?

Najformalnija procena može se uraditi preko sajta Agencije za privredne registre gde možete videti sve važne informacije o kompaniji, a pre svega to će vam pomoći da potvrdite njenu validnost.

Poznavanje nekoga ko već radi u toj kompaniji je odličan izvor informacija, ali za ovo morate imati i malo sreće. Svakako, pitajte svoje poznanike i prijatelje da li poznaju nekoga ko radi u toj kompaniji. Iznenadićete se koliko je svet mali i kako se lako može desiti da zaista i dođete u direktan kontakt sa osobom koja je zaposlena u toj kompaniji i koja vam može dati informacije iz prve ruke, mada imajte na umu da je utisak zaposlenog ipak vrlo ličan i da možda nije u potpunosti objektivan.

Na internetu postoji više kanala preko kojih možete doći do željenih informacija:

  • Portali za objavu oglasa za posao – portali kao što je Glassdoor pružaju uvid u komentare trenutno zaposlenih, kao i onih koji su napustili kompaniju. Nažalost, mnogo češće ljudi koji su nečim bili nezadovoljni ostavljaju komentare na internetu od onih koji su zadovoljni, tako da uzmite i to u obzir prilikom procene. Svakako, dobro je znati i šta sami zaposleni zameraju menadžmentu pre nego što se upustite u saradnju.
  • Vebsajt kompanije – nakon što ste detaljno pročitali o delatnosti i uslugama/proizvodima kompanije, uložite dodatno vreme za stranice pod nazivom ,,o nama“ ili ,,naš tim“, gde možete saznati više o zaposlenima. Idealno je kada kompanija sama opiše vrednosti koje ceni i podržava, jer onda možete lakše proceniti poklapanje sa vašim ličnim vrednostima.
  • Društvene mreže (LinkedIn, Facebook, Instagram…) – na društvenim mrežama kompanije često u malo neformalnijem maniru pišu u svakodnevnim aktivnostima i dešavanjima, pa na taj način možete doći do značajnog uvida u kulturu, način komunikacije i atmosferu.

Plata, iako jedan od najvažnijih faktora, nikako ne treba da bude jedini razlog zbog koga ste motivisani za rad u određenoj firmi. Na neki kraći rok, veća plata može biti glavni podsticaj, ali kasnije se uvek ispostavi da ukoliko radite posao koji vas ne ispunjava, u okruženju koje vam ne prija ili ne podstiče napredak, to nije dobar odabir na duže staze.

Iskoristite  priliku da unapred stvorite sliku o kompaniji kao o budućem poslodavcu, pa ukoliko vam se njihov način rada i vrednosti koje neguju dopadnu, neminovno je da ćete pokazati iskrenu želju za rad na intervjuu i time pridobiti simpatije poslodavca i sebe plasirati među top kandidate.

Bonton u traženju posla

Završetak fakulteta je jedan od najlepših momenata u životu mladih ljudi, a ujedno označava i početak jednog novog poglavlja koje sa sobom može nositi mnogo nedoumica i nejasnoća o kojima retko ko priča.

Traženje posla ume biti iscrpljujuć proces koji zahteva dosta vremena, ulaganja i upornosti. Tokom tog procesa nas uglavnom ne uče šta znači pravilno traženje posla i kako da to uradimo. Od nas se jednostavno očekuje da posao nađemo.

U sledećim redovima ćemo se malo detaljnije pozabaviti najčešćim greškama koje se mogu desiti tokom ovog procesa sa idejom da malo olakšamo sam proces nalaženja posla.

Nejavljanje na telefon

U HR svetu nije retka situacija da se kandidati prijave na oglas za posao i nakon toga se nikad više ne jave na telefon. Kada aplicirate za posao, na koji god način (portal za traženje posla, putem e-mail-a, LinkedIn-a, itd.) možete očekivati da, ukoliko ispunjavate uslove konkursa, postoji mogućnost da vas pozovu na intervju. Naravno, od vas se neće očekivati da budete dostupni 24 sata dnevno, ali bilo bi poželjno da ukoliko imate propušten poziv na telefonu, taj poziv i uzvratite jer se može desiti da vas baš taj korak dovodi bliže pronalasku posla. Alternativno, uvek možete poslati poruku kako u tom momentu niste bili u mogućnosti da se javite i kada ćete opet biti dostupni.

Kašnjenje na intervju/testiranje

Pravilo da je kašnjenje akademskih 15 minuta sasvim u redu možda nije najbolja opcija koju ćete primenjivati tokom svoje potrage za poslom. Važno je da znate da je intervjuer izdvojio tačno određeno vreme za intervju sa vama (30-60 minuta uglavnom) i da nakon vas često ima još nekoliko zakazanih intervjua i sastanaka. To znači da, ukoliko zakasnite, bićete u situaciji da intervjuer neće imati dovoljno vremena da vam se posveti i možda nećete stići da se predstavite na najbolji mogući način. Stoga, potrudite se da u pripremu za intervju uračunate i vreme koje vam je potrebno do lokacije gde će se održati intervju. Takođe, uzmite u obzir i potencijalne radove na putu, izmene ruta autobusa ili promene vremena (kiša, sneg, itd.) koje mogu uticati na vreme potrebno za dolazak na intervju.

U slučaju da ipak kasnite, obavezno pozovite osobu sa kojom imate intervju kako biste joj to najavili i okvirno vreme kada ćete stići.

Neispunjavanje dogovora

Ukoliko se dogovorite na intervjuu da ćete uraditi nešto (npr. poslati ažuriran CV, propratnu dokumentaciju, portfolio, i sl.) veoma je važno da to i ispoštujete. Intervjuer na taj način može planirati dalji tok procesa selekcije i dogovarati dalje korake sa menadžerom sektora ili ostalim kolegama koji učestvuju u procesu. Takođe, ispunjavanjem obećanog učvršćujete pozitivan utisak koji ste ostavili na intervjuu i utičete na izgradnju poverenja sa intervjuerom.

Nepojavljivanje na intervjuu 

Uz kašnjenje, ovo je jedna od češćih situacija sa kojom se regruteri susreću. Nedolaskom na intervju vi lako možete biti okarakterisani kao neodgovorna osoba, te i ako se opet prijavite na sledeći konkurs velika je verovatnoća da nećete biti pozvani nikada više.

Ono što kandidati često umeju da zaborave je da ih intervjueri procenjuju od samog početka, od prvog telefonskog razgovora, pa sve do same odluke o izabranom kandidatu. U skladu sa tim, ne zaboravite da je važno da do samog kraja ostavite dobar utisak, a takođe i da su ovo sitni koraci kojima gradite dobru reputaciju na tržištu rada.

Intervju uz ručak ili kafu – kratak vodič

Čestitam! Ukoliko ste pozvani na ručak znači da ste dospeli u samo finale procesa selekcije. Ukoliko je potencijalni poslodavac odlučio da vas pozove na ručak to znači da ste ostavili odličan utisak do sada i da ozbiljno razmatra da vam ponudi poziciju u svom timu.

Ovo nije neuobičajena pojava, pa i kod nas sve češće poslodavci kada biraju članove svog tima, naročito ukoliko je tim mali ili pozicija visoka, pozovu finaliste na neformalnije upoznavanje – uz kafu ili ručak. Manje formalan i striktan sastanak je dobar i za jednu i za drugu stranu jer im daje priliku da razgovaraju o temama kojih se verovatno ne bi dotakli u toku standarnog intervjua, pa samim tim mogu bolje da upoznaju jedni druge kao ličnost i da međusobno procene da li bi im zajednička saradnja prijala. Tema ovakog razgovora često budu interesovanja i hobiji pa je na osnovu ovih stavova kao i neverbalne komunikacije lakše stvoriti precizniju sliku o  osobi prekoputa.

Budući da se u karijeri retko pružaju ovako dragocene prilike za međusobno bolje upoznavanje pre početka saradnje, normalno je da trema bude prisutna. Kako nervoza može doprineti da neke stvari tokom ovog sastanka krenu neželjenim tokom, evo par saveta koji vam mogu biti od koristi:

Priprema

Kao i za bilo koji drugi krug razgovora za posao – dobra priprema je pola uspeha. Zato je vrlo važno da i za ovaj sastanak izdvojite dovoljno vremena kako biste se unapred informisali i sebi olakšali ovaj korak u procesu selekcije – koji za mnoge može da bude dosta stresniji od uobičajenog kancelarijskog sastanka, jer predstavlja dodatno izlaženje iz zone komfora.

Pročitajte oglas i upamtite ključne tačke koje se tiču vaših odgovornosti kao i kvalifikacija, kako biste kroz razgovor mogli da ih provučete i time skrenete pražnju na sebe kao na dobar izbor.

Informišite se o novitetima iz vaše profesije, prelistajte dnevne vesti kako biste imali temu kojom možete da započnete priču i izbegnete neprijatnu tišinu. Ipak, ne zaboravite da ste na poslovnom sastanku, te neke teme kao što su religija ili politika nisu prikladne.

Dobru temu za razgovor možete pronaći na LinkedIn profilu osobe sa kojom se sastajete, pa ukoliko ste unapred obavešteni o imenima ljudi koji će vam se pridružiti posetite njihove profile i pronađite zajednička interesovanja.

Obavezno se informišete o lokaciji kako biste isplanirali vreme polaska i kako ne biste kasnili. Takođe, ukoliko imate prilike upoznajte se sa menijem kako biste brzo i promišljeno mogli da poručite.

Odabir hrane i pića

Kako je primarni cilj ovog sastanka bliže upoznavanje sa drugom stranom, a  uživanje u hrani i piću sporedno, nemojte previše odugovlačiti prilikom naručivanja. Budite oprezni, jer ukoliko predugo birate, možete ostaviti utisak osobe koja teško donosi odluke, pa je i zato dobro da unapred razmislite.

Nikako nemojte ići na sastanak previše gladni, jer prazan stomak može doprineti da se osećate još nervoznije, ali na sastanak nemojte ići ni potpuno siti kako biste mogli da ispoštujete poziv.

,,Igrajte na sigurno’’ –  poručite hranu koju ćete bez poteškoća jesti (špagete u crvenom sosu i slična jela mogu da budu malo nezgodna), a što se tiče pića jedino prikladno je poručiti bezalkoholno osveženje, dok alkoholno piće treba odbijete čak i ako vas druga strana ponudi.

Bonton

Ne zaboravite na pravila lepog ponašanja. Budite ljubazni prema osoblju, vodite računa o manirima tokom jela i postarajte se da iza vas ostane uredno. Ukoliko stignete ranije, proverite sa drugom stranom da li je možda unapred rezervisala sto za koji možete da se smestite, a u suprotnom sačekajte ispred ulaza dok druga strana ne pristigne. Iako je tokom ručka ili pića atmosfera opuštenija, vodite računa o svom izgledu – previše ležerna odeća, kao i jaka šminka mogu negativno da se odraze na generalni utisak koji odajete. Naravno, na kraju razgovora se obavezno zahvalite drugoj strani na vremenu i ručku/piću.

Račun

Ljubazno je sa vaše strane da ponudite da platite račun, a to svakako može doprineti i da osoba sa druge strane učvrsti pozitivno mišljenje o vama. Ipak budite sigurni da će u većini broja situacija vaš potencijalni poslodavac unapred imati u vidu ovaj trošak jer su vas oni i pozvali.

Pričajte o stvarima prema kojima ste strastveni, pokažite iskrenu želju za poziciju i kompaniju koja je u pitanju i dobro slušajte sagovornika. Iskoristite priliku da procenite da li biste voleli da ostvarite zajedničku saradnju i uživajte u sastanku, jer je najverovatnije ovo poslednji korak nakon čega možda dobijete ponudu koju ste dugo priželjkivali.

Praktični saveti za odlazak na zakazani intervju za posao

Nakon što ste primili poziv da ste pozvani na intervju za posao, veoma je važno i pripremiti se za isti i unapred misliti o različitim sitnicama koje mogu da oboje celokupno iskustvo intervjua. Intervju sam po sebi može izazvati nervozu, anksioznost, te se zbog toga potrudite da olakšate sebi i da sprečite nervozu povodom stvari na koje možete da utičete. Obratite pažnju na ovakve detalje pogotovo ukoliko ste početnik kojem su ovo prvi koraci u profesionalnoj karijeri.

Dolazak na intervju

Informaciju o lokaciji i vremenu gde će se održati intervju ćete, uglavnom, dobiti već u toku prvog telefonskog poziva. Iako većina regrutera odmah nakon razgovora pošalje adresu sa tačnim podacima, ukoliko to nije slučaj, zapišite adresu i broj kako ne biste došli u situaciju da ne znate gde treba da se pojavite. Potrudite se da zapamtite ime osobe sa kojom imate razgovor kako biste osobi koja Vas dočeka mogli da date precizne informacije o tome, kao i o tome za koju poziciju ste se prijavili.

Ukoliko Vam taj deo grada nije poznat, obavezno izdvojite par minuta vremena da istražite gde se nalazi tačna ulica i broj na mapi. Google maps je vrlo koristan sajt koji Vam može pomoći pri traženju tačnih adresa.

Potrudite se da dođete 10 do 15 minuta ranije kako biste se opuštenije smestili i stigli da se mentalno pripremite za razgovor koji sledi. Takođe, ovo dodatno vreme može biti vrlo korisno u situacijama kada ne uspevate da nađete lokaciju iz prvog puta i tada možete biti veoma zahvalni sebi što ste krenuli ranije. Obavezno uzmite u obzir i saobraćaj, kao i činjenicu da se može desiti kolaps u gradu ukoliko pada kiša ili ukoliko postoje radovi na putu koji preusmeravaju saobraćaj na okolne ulice.

Kako se obući?

Preporuka je da na intervju dođete poslovno i uredno obučeni, tzv. „business casual“ dress code, sem ukoliko situacija i kompanija ne nalažu drugačije. Izbegavajte previše lagodne i opuštene stvari poput trenerki i dukseva, a takođe, veliki dekoltei, šorcevi, kratke suknje/haljine, nisu preporučljivi. Patike i papuče ili sandale sa otvorenim prstima je obuća koju bi trebalo izbegavati prilikom oblačenja za intervju na posao. Na spisku stvari koje treba zaobići taj dan se nalazi i upadljivi nakit i teški parfemi.

Borba sa tremom

Nesanica pred intervju, trema, nervoza su neretko sastavni deo razgovora za posao, pogotovo ukoliko ste početnik kome je ovo jedan od prvih intervjua. Stoga, važno je posvetiti pažnju i mentalnoj pripremi. Ukoliko generalno imate tremu pred važne događaje, vizualizacija pozitivnog ishoda vam može biti u velikoj meri od pomoći u takvim situacijama. Pokušajte da detaljno zamislite celu situaciju intervjua, pitanja koja vam intervjuer postavlja, kao i vaše odgovore. Fokusirajte se na pozitivan ishod i na to da na svako pitanje dajete detaljan odgovor koji na najbolji mogući način opisuje vas kao osobu, kao i vaše iskustvo. Postoji još par psiholoških tehnika koje vam mogu pomoći u borbi protiv treme, a o kojima detaljnije možete pročitati ovde.

Iako konkurencija za posao ume da bude velika, temeljnom pripremom za intervju možete spasiti sebe nepotrebnih nerviranja i povećati sebi šanse da dobijete taj posao. Traženje posla je posao sam po sebi i nekada može biti veoma iscrpljujuć, naporan i težak, ali veoma je važno da istrajete u traženju i pronađete dobru motivaciju jer vas na kraju možda čeka baš posao iz snova o kojem ste maštali kada ste prvi put otvorili stranicu sa oglasima za posao.

8 saveta za nalaženje prvog posla

Završetak školovanja za mnoge predstavlja kraj jednog poprilično bezbrižnog perioda, pa proces potrage za poslom ili praksom može biti jako stresan. Kako bismo vam bar malo olakšali ovaj proces, u nastavku navodimo smernice kojima se možete voditi kako biste lakše pronašli, ali i odabrali oglase za posao za koje želite da konkurišete:

1. Na prvom mestu se naravno nalaze portali na kojima same kompanije oglašavaju trenutno otvorene pozicije. Navešćemo neke od njih:

Globalni:

Lokalni:

Pretražujući ključnu reč lako možete izlistati pozicije koje vam mogu biti privlačne, ali nemojte zaboraviti da ukucate i sinonime i alternativne nazive pozicije za koju ste zainteresovani.

2. Još jedan od osnovnih koraka je istraživanje tržišta i pravljenje liste kompanija koje bi vam mogle biti interesantne za učenje i građenje karijere. Za ovaj korak vam od velikog značaja može biti društvena mreža LinkedIn gde na profilima kompanija možete pročitati o tome čime se bave, a kroz članke možete saznati o vrednostima kompanije i dostignućima njenih zaposlenih. Takođe, ova mreža vam nudi mogućnost da pretražujete zaposlene, pa iskoristite ovu opciju kako biste proverili da li već možda poznajete nekog ko u firmi radi i ko sa vama može podeliti iskustvo iz prve ruke. Na profilu svake kompanije, sa leve strane pod odeljkom Jobs (poslovi) možete pogledati oglase za posao koji su objavljeni i prijaviti se ukoliko vam neki deluje interesantno.

3. Posetite vebsajt kompanije o kojoj želite da saznate više. Većina firmi na sajtu ima i stranicu Karijera na kojoj su izlistana otvorena radna mesta, a ukoliko odgovarajućih za vas nema, tu se često nalazi i forma putem koje se možete proaktivno prijaviti.

4. Ukoliko sajt nema formular za prijavu ili ukoliko nakon prijave prođe dosta vremena, a niko iz kompanije vas ne kontaktira, makar da vam se zahvali na interesovanju, direktnu prijavu možete poslati regruteru ili nekome iz HR odeljenja, preko mejla koji je objavljen na sajtu. Na LinkedIn mreži možete poslati pozivnicu za povezivanje nekome iz HR tima, a zatim poslati i personalizovanu poruku gde ćete pomenuti svoje iskreno interesovanje za firmu i time povećati svoje izglede za uspeh.

5. Preko LinkedIn-a se povežite sa stručnjacima iz oblasti i kompanija za koje ste zainteresovani. Takođe, LinkedIn nudi opciju da javno podelite svoj CV na svom profilu, a takođe možete i kroz objavu pozvati svoje konekcije da vam pomognu u pronalaženju posla.

6. Odlazak direktno u kompaniju deluje malo staromodno, i baš zbog toga što je u današnje vreme neočekivano, može imati izuzetan efekat. Ukoliko budete imali sreće, neko iz HR odeljenja će imati malo vremena da vas primi i porazgovara sa vama o vašim željama i ciljevima. Uspostavljajući direktan i ličan kontakt povećavate sebi šanse da se vaš CV negde ne zaturi i da zapravo budete pozvani ukoliko ostavite pozitivan prvi utisak – ne zaboravite, proaktivnost je uvek dodatni plus!

7. Lično poznanstvo i preporuka su u velikom broju slučajeva vrlo koristan kanal za pronalaženje posla, pa ne zaboravite da se raspitate kod prijatelja, rođaka i kolega sa studija. U razgovoru sa njima možete saznati za kompanije koje vam mogu biti vrlo interesantne, a takođe ponekad postoje pozicije koje nisu javno oglašene ili koje su tek u planu, a o kojima zaposleni mogu da imaju za vas korisne informacije.

8. Studentske organizacije često objavljuju prakse kompanija za studente ili svršene diplomce, pa se dobro informišite koje su sve organizacije na vašem fakultetu ili višoj školi aktivne i koje sve programe nude.

Proces traženja ponekad zna da bude dugotrajan i mukotrpan posao, pa pored ovih par saveta na našem blogu možete pronaći i smernice za pisanje kvalitetnog CV-a, motivacionog pisma kao i za različite situacije na razgovorima za posao.

Ukoliko želite da pogledate otvorene pozicije kod naših klijenata ili da postanete deo naše baze posetite naš odeljak Otvorene pozicije.

Držimo palčeve!

Testovi koji se koriste tokom procesa selekcije

Oko testova koji se koriste tokom procesa selekcije se često stvori mistifikacija i neretko je deo procesa kojeg se kandidati pribojavaju i čiju svrhu ne razumeju baš najbolje. U cilju rasvetljavanja nedoumica, u narednim redovima smo pobrojali neke od testova koji se najčešće koriste tokom procesa selekcije:

Testovi sposobnosti i znanja

Ova vrsta testova se koristi onda kada je za određenu poziciju važno da posedujete neke konkretne sposobnosti (numeričke, verbalne, spacijalne) ili znanja (Excel test) i najčešće su eliminacionog tipa.

Važno je znati da se za testove sposobnosti ne možete pripremiti jer oni prikazuju vašu sposobnost za nešto, te se nemojte opterećivati da satima i satima rešavate različite, često nerelevntne, testove po internetu. U neku ruku vam oni mogu pomoći kako bi vas pripremili za to što možete da očekujete na samom testu, ali sem toga, nemojte im pridavati previše značaja.

Za testove znanja se možete pripremiti ukoliko znate koje znanje će tačno biti testirano (što uglavnom jeste slučaj). Najčešće su u pitanju vaša znanja koja ste usvojili tokom fakulteta ili tokom vašeg prethodnog radnog iskustva (ekonomija, engleski, matematika, stručna znanja iz oblasti programiranja, mreža, itd).

Testovi ličnosti

U današnje vreme, tržište je preplavljeno najrazličitijim testovima ličnosti, a neretko se dešava da mnogi od njih nisu uopšte relevantni, međutim, u ovom članku se nećemo detaljno baviti time koji sve testovi ličnosti postoje. Ono što je važno da znate je da se za ove testove ne možete pripremiti jer oni procenjuju vas kao osobu i samim tim ne postoje tačni ili pogrešni odgovori koje možete dati na testu. Takođe, budite iskreni na testu i trudite se da dajete odgovore koji zaista oslikavaju vas kako bi sami rezultati bili relevantni. Ideja ovih testova jeste da psiholozi u HR-u procene da li ste baš vi odgovarajući kandidat za određeno radno mesto i da li biste se kao osoba uklopili dobro u postojeći tim, radno okruženje, itd.

Sem pomenutih testova, postoje i mnogi drugi specifičniji koji se mogu koristi tokom samog procesa selekcije (npr. test vožnje). Ono što je važno napomenuti je da su gorenavedeni testovi poverljivog karaktera, što znači da će uvid u vaše rezultate imati samo osoba koja pregleda test (HR ili menadžer tima koji zapošljava) i da ih neće deliti ni sa kim drugim.

Takođe, potrudite se da na testove dođete odmorni, koncentrisani i pripremljeni da ćete neko vreme provesti u prostoriji rešavajući određene zadatke. Nemojte previše razmišljati o tome da li ste dobro odradili neki zadatak i koliko će se to nekome dopasti. Dajte sve od sebe, a mi vam držimo palčeve da pronađete baš onaj posao koji će vama odgovarati i na kom ćete biti motivisani da napredujete i dalje razvijate sebe! 😊

Kako se predstaviti na prvom razgovoru za posao

U kom god stadijumu karijere bili, intervju za posao je najčešće događaj koji izaziva tremu i zahteva pripremu. Ipak, retko kada je ovaj događaj toliko stresan kao kada se ide na razgovor za svoj prvi posao. Diplomci ili studenti u potrazi za poslom sem standardnih „Kako ću se predstaviti?“ i „Šta će me pitati?“, imaju i specifične brige – „O čemu ću govoriti, kad ja nemam prethodno radno iskustvo?“.

Jedna od čestih zabluda ljudi koji tek izlaze na tržište rada je da se od njih implicitno očekuje da već imaju radno iskustvo jer postoji veliki broj početničkih pozicija za koje se ne očekuje da je neko već bio u radnom odnosu. Sem toga, relevantno iskustvo ne mora nužno biti radno.

Predstavićemo različite aktivnosti koje mogu biti značajne i o kojima će svaki regruter želeti da sazna više ukoliko aplicirate za prvi posao.

STRUČNE PRAKSE

Većini diplomaca je intuitivno jasno da su prakse aktivnost koja je najpribližnija radnom iskustvu. Ipak, oni često ne predstave svoje iskustvo sa prakse na najadekvatniji način. Ukoliko ste svoju stručnu praksu obavili u kompaniji koja je prepoznatljivo ime na tržištu, to vam može biti plus na intervjuu. Međutim, ono što je dosta važnije od toga jeste koliko detaljno opišete znanja koja ste stekli. Preporučljivo je da na razgovoru za posao što detaljnije predstavite dužnosti koje ste obavljali, kao i svoj proces učenja. Budite slobodni da ispričate o izazovima sa kojima ste se susretali, ali i kako ste ih prevazilazili. Opišite svoj odnos sa mentorom i članovima tima i kako vam je fidbek koji ste dobijali od njih koristio.  Od presudnog značaja je da li ste stekli znanje koje je relevantno za posao za koji aplicirate. Stoga, pre razgovora razmislite koje aktivnosti sa prakse su najsličnije onima koje bi vas čekale na potencijalnom budućem poslu.

STUDENTSKE ORGANIZACIJE

Većina fakulteta pruža mogućnost uključivanja u organizacije koje okupljaju studente određene oblasti. Osim tih, postoje organizacije koje podstiču saradnju studenata različitih fakulteta u cilju internacionalnih razmena, boljeg povezivanja fakulteta ili pronalaska adekvatnih studentskih praksi. Pri dolasku na intervju za prvi posao, mladi ljudi često imaju uverenje da aktivnost i pozicije u ovim organizacijama nisu relevantne za tržište rada. Ukoliko se pažljivije razmotri struktura tipične studentske organizacije, može se primetiti da većina njih ima sektore slične onima koji se mogu naći u kompanijama. Na primer, iskustvo u marketing sektoru vaše studentske organizacije vrlo često može biti odlična priprema za pozicije u toj oblasti. Stoga, na prvom intervju detaljno opišite dužnosti u studentskim organizacijama koje ste imali. Izazovi sa kojima ste se susreli, sektori sa kojima ste komunicirali i projekti u kojima ste učestovali – sve ovo mogu biti zanimljive informacije za regrutera. Sem toga, samostalnost i proaktivnost, koje su česti pratilac angažmana u studentskim organizacijama, mogu ostaviti dobar utisak o vama kao budućem profesionalcu.

VOLONTIRANJA

Iza skoro svakog velikog događaja koji se organizuje, od sportskih takmičenja do filmskih festivala, stoji veliki broj studenata volontera. Ove aktivnosti mogu biti odlična prilika za sticanje organizacionih i komunikacionih veština. Takođe, mnogi studenti biraju da budu aktivni u nevladinom sektoru, da se zalažu za određene društvene ciljeve. Takvi angažmani mogu biti zanimljivi kompanijama s obzirom da većina njih bira određene društvene ciljeve koje podržava.

STUDENTSKI PROJEKTI

Sem standardnih kolokvijumskih provera, današnje studije uključuju predispitne obaveze u formi izrade različitih prezentacija i projekata koji kasnije mogu biti deo vašeg CV-ja. One pružaju uvid u analitičke veštine i teme koje su vam interesantne. Stoga, nemojte se iznenaditi ukoliko regruter bude želeo da detaljnije porazgovara sa vama o angažmanu koje ste imali na studentskim projektima.

MEĐUNARODNE RAZMENE

Još jedna od mogućnosti koje se pružaju današnjim studentima jeste obavljanje dela studija u inostranstvu. Takođe, veliki broj studenata se odlučuje za rad u inostranstvu tokom leta i programe poput Work & Travel. Iako ovakvi programi ne moraju imati direktne veze za poslom za koji aplicirate, internacionalno iskustvo  i aktivno korišćenje stranog jezika mogu biti vaša prednost, naročito ukoliko aplicirate za poziciju u kompaniji koja posluje globalno.

Pre svog prvog razgovora za posao, prođite još jednom kroz vaše aktivnosti tokom studija. Sem navedenih, biće relevantna sva iskustva koja su vam pomogla da razvijete veštine i znanja neophodna za obavljanje posla koji vas interesuje. Srećno!

Trik pitanja na razgovorima za posao

U toku razgovora za posao mi kao regruteri uglavnom ne postavljamo trik pitanja, iako se kandidatima često čini da je suprotno. Upravo iz tog razloga bismo želeli da pojasnimo koja namera stoji iza određenih pitanja oko kojih se kandidati najčešće dvoume kako da odgovore i pitaju da li postoji tačan odgovor.

Koja su vaša očekivanja od plate za ovu poziciju? Na ovo pitanje nema tačnih i netačnih odgovora, već je postavljeno sa namerom da se utvrdi da li se kandidatova očekivanja i poslodavčev budžet uklapaju. Ovo je često važno utvrditi na samom početku procesa, jer u slučaju da poslodavac nema budžet dovoljno visok da ispuni kandidatova očekivanja, na kraju najverovatnije neće doći do zajedničke saradnje. U tom slučaju smo potrošili i poslodavčevo i kandidatovo vreme, nezadovoljstvo se javlja na obe strane, a možda je to vreme moglo biti bolje uloženo u neku drugu poziciju koja se bolje poklapa sa željama i mogućnostima obe strane.

Budući da smo često kao HR agencija obavezani da tačan iznos plate ne komuniciramo sa kandidatima, a u nameri da do saradnje ipak dođe, mi težimo da utvrdimo koja su očekivanja  kandidata. Možemo da prokomentarišemo da li očekivanje ulazi ili prevazilazi budžet za konkretnu poziciju, tako da i kandidat otprilike stekne sliku o situaciji. Ukoliko su očekivanja previsoka sa poslodavčev budžet, važno nam je i da utvrdimo da li je kandidat fleksibilan, te da li postoji prostor za pregovor kako bi na kraju ipak došlo do saradnje, a na obostrano zadovoljstvo.

Cifra koju navedete kao očekivanu platu ponekad neće biti identična sumi koja vam je na kraju ponuđena. Visina plate može biti fiksna i ista za sve zaposlene na toj poziciji, tako da vaša očekivanja zaista nemaju uticaja na konačnu ponudu, ali za određene pozicije može postojati raspon plate, a tačna ponuda se kreira prema pojedincu: s obzirom na znanje, iskustvo i veštine u svakom konkretnom slučaju.

Pre razgovora obavezno se informišite koja su otprilike primanja ljudi na sličnim pozicijama i dobro promislite koja je to plata sa kojom biste stvarno bili zadovoljni u nekom narednom vremenskom periodu. Uvek je dobro doći pripremljen sa unapred postavljenim i realnim očekivanjima kako ne bi došlo do neprijatnog iznenađenja.

Da li aktivno tražite posao i da li ste već uključeni u druge procese selekcije? Ovo pitanje takođe nije trik, već tehničko pitanje postavljeno zbog utvrđivanja samog procesa selekcije. Osobi koja vodi čitav tok selekcije ova informacija je od velikog značaja kako bi mogla da prilagodi brzinu samog procesa kandidatu. Naime, ukoliko u trenutku razgovora već imate poslovnu ponudu od druge kompanije, ne bi bilo fer ni prema vama, a ni prema drugoj kompaniji, da čekate na povratnu informaciju neki duži period. Zbog toga nastojimo da ovaj proces što brže sprovedemo, a naravno i sa namerom da budemo prvi koji će vam dati ponudu za posao. Takođe, važno je da znamo za kakve poslove sve konkurišete, kako bismo stekli sliku o vašim željama za budućnost i karijernim planovima.

Koja je vaša najveća mana? Ovo pitanje može biti postavljeno na više različitih načina, u smislu šta najviše zamerate sebi ili gde vidite prostor za lični napredak. Svi imamo vrline i mane, i važno je da i pre samog razgovora za posao dobro sagledate sve svoje prednosti, ali i slabe strane, i da razmislite o tome koje su vam osobine stvarno potrebne za određenu poziciju. Pre razgovora, dobro iščitajte i analizirajte opis posla, identifikujte veštine potrebne za obavljanje navedenih dužnosti. Preokrenite svoju manu u sopstvenu korist i pokažite želju za napretkom kroz ideju kako da se poboljšate na tom polju. Ovo pitanje svakako nije postavljeno sa namerom da vas eliminiše, već da vam pruži mogućnost da predstavite sebe u pravom svetlu, i pokažete da ste realni i svesni sebe, tako da bi bilo dobro izbegavati kliše odgovore tipa: perfekcionista sam, previše sam posvećen poslu ili nemam ni jednu manu, jer zvuče neiskreno i neubedljivo. Budite iskreni kada govorite o svojim „manama“, jer se to uvek oseti.

Regruteri imaju zadatak da pronađu najbolju osobu za konkretno radno mesto. Ukoliko pogrešno procene vaše sposobnosti i motivaciju za posao, postoji mogućnost da dobijete posao kojim nećete biti zadovoljni i koji ćete imati želju da vrlo brzo promenite. Iako je motiv kandidata da baš njih izaberu za poziciju za koju su se prijavili uvek jak, najbolja situacija za sve uključene strane (kandidata, regrutera i poslodavca) je kada iza tog motiva stoji dobra analiza sebe i posla za koji se prijavljujemo. Zato, pripremite sebe za intervju najbolje što možete i predstavite se iskreno na najbolji mogući način.