Kategorija: U potrazi za poslom

Živeti i raditi u našem vremenu podrazumeva konstantnu izloženost velikoj količini informacija, kao i očekivanje da brzo odgovorimo i da se adekvatno prilagodimo na sve što dolazi u našem pravcu. Pod pritiskom ovih teških zadataka, naš kognitivni sistem je prinuđen da pravi razne ’’prečice’’, često bez konsultacije sa nama. Verovatno ste nekada imali kolegu koji Vam se od prvog trenutka činio odbojnim i sa kojim ni kasnije niste mogli da uspostavite topliji odnos, a nikada niste bili sigurni šta tačno nije uredu i šta Vas odbija. Ili ste možda intervjuisali kandidata i već na početku shvatili da nema potrebe za daljim razgovorima – kandidat je bio toliko sličan Vama i Vašim kolegama da ste bili sigurni da će se odlično uklopiti u tim. Možda ste bili i sa druge strane – ušli ste u proces selekcije i intervjuer Vam se istog trenutka činio nekompetentnim, iako kada sada razmislite, korektno je radio svoj posao.

Svi mi, kako u privatnom, tako i u poslovnom životu, imamo primere situacija kada smo doneli brze odluke i bili sigurni u njih, ne znajući odakle ta ’’sigurnost’’ dolazi. Ovakve situacije se mogu objasniti jednim dobro istraženim fenomenom: kognitivnim pristrasnostima.

Kognitivne pristrasnosti su sistematske greške u mišljenju do kojih dolazi dok interpretiramo informacije. Sasvim je normalno, a ponekad i štedljivo, imati ove pristranosti – često ubrzavaju proces donošenja odluka i štede našu energiju (koju bismo u suprotnom rasipali na detaljno razmatranje svakog detalja situacije). Međutim, u većini situacija, pristrasno mišljenje dovodi do daljih komplikacija i ’’loših’’ odluka. Jedna od situacija gde može biti naročito štetno je proces selekcije.

U okviru ovog bloga smo izdvojili kratku listu kognitivnih pristrasnosti koje se mogu javiti tokom procesa selekcije sa strane kandidata i sa strane intervjuera, kao i savete koje možete primeniti kako biste ih sprečili. Čak i ukoliko se ne bavite zapošljavanjem i ne planirate promenu posla i ulazak u selekciju u skorije vreme – bacite pogled. Ove pristrasnosti se mogu javiti u bilo kom segmentu ličnog i profesionalnog funkcionisanja.

Počećemo od liste pristrasnosti koje se mogu javiti sa strane intervjuera:

1.Halo efekat

Halo efekat je možda najpoznatija kognitivna pristrasnost koja se često pominje u različitim kontekstima. Do Halo efekta dolazi kada prvi utisak o osobi određuje ostatak komunikacije. Na primer, ukoliko kandidat na početku ostavi izuzetno dobar utisak, intervjuer će potencijalno previđati kasnije znakove da osoba možda i nije odgovarajuća za poziciju. Vođen prvim pozitivnim utiskom, preletaće preko negativnog ili pokušavati da ga tumači kroz prizmu pozitivnog.

Analogno tome, ukoliko je prvi utisak negativan, intervjuer može postati distanciran i tumačiti kasnije informacije o kandidatu iz negativne perspektive. Možda će čak i neke odgovore kandidata, koje bi u u drugačijim okolnostima smatrao odličnim, tumačiti kao pokušaj kandidata da se predstavi u socijalno poželjnom svetlu. Ukoliko je intenzivan, prvi utisak se veoma teško osporava!

2.Pristrasnost sličnosti

Normalna je pojava da relativno brzo i s lakoćom uspostavljamo prisnost sa ljudima sličnim nama. Na primer, intervjuer može da ima ’’dobar osećaj’’ vezan za kandidata koji je išao na isti fakultet i započeo karijeru na sličan način kao i on. Iako do određene mere ovakva pristrasnost može voditi pozitivnim ishodima (dobra je verovatnoća da ćemo funkcionisati sa ljudima sličnim nama), posledice ovakvog razmišljanja su mnogo veće. Pored očiglednih moralnih i diskriminacijskih problema pri biranju kandidata na osnovu sličnosti sa nama, javljaju se i praktične posledice. Pre svega, samo zato što nam je kandidat sličan po mnogim aspektima, ne znači da će se dobro snaći na pozicji. Možda su oni aspekti po kojima je različit ključni za njegov/njen performans. Pored toga, usled ’’zaslepeljenosti’’ ovakvim kandidatom, može nam promaći adekvatniji kandidat. Naposletku, oformljavanjem tima sličnih individua ostavljamo malo prostora za inovativnost i potencijalno ’’blokiramo’’ budući razvoj kompanije. Sprečavanjem raznolikosti, sprečavamo i inovacije.

3.Usidravanje

Usidravanjem se detaljno bavi bihejvioralna ekonomija, s obzirom da značajno utiče na procese prodaje i pregovaranja. Do usidravanja dolazi kada se proizvoljna informacija koristi kao referenca za buduće evaluacije. Na primer, ukoliko prvo naiđete na patike od $1 000 , a zatim na patike od $ 500, ove druge Vam se mogu učiniti jeftinim, iako im je cena idalje previsoka.

Slično tome, u procesu selekcije kandidat može započeti pregovaranje o plati sa cifrom značajno većom od predviđenog budžeta, a zatim je prilagoditi više kompaniji. Usled visoke početne cifre, pored toga što će se kandidat možda istaći kao kompetentniji od sličnih profila koji su tražili manje, pregovarač sa strane kompanije se može osetiti zadovoljnim nakon kandidatovog prilagođavanja finansija, iako one i dalje mogu biti poprilično visoke. Naravno, nekad je neophodno prilagoditi platni rang kako bi se dobili najbolji kandidati sa tržišta, ali pri tome treba imati usidravanje na umu. Da li je kandidat zaista veoma vredan ili je ipak samouveren pregovarač?

4.Pristrasnost pažnje

Ova pristrasnost se preklapa sa Halo efektom, s obzirom da isto podrazumeva sužavanje fokusa na određene aspekte kandidata. Međutim, dok Halo efekat podrazumeva fokusiranje na početni utisak, pristrasnost pažnje se može  javiti u bilo kom trenutku razgovora.Na primer, neki intervjueri su skloni fokusiranju pažnje isključivo na pozitivne informacije o kandidatu, preletajući preko negativnih.S druge strane, neki su usmereni isključivo na traženje negativnih aspekata i razloga zašto neko nije dobar izbor za kompaniju.

Kao što smo prethodno pomenuli, intervjueri nisu jedini kojima se mogu dogoditi različite kognitivne pristrasnosti. Izdvojili smo dve pristrasnosti koje se mogu javiti kod kandidata:

1.Pristrasnost samoočuvanja

Ova pristrasnost služi održavanju pozitivne slike o sebi i svojim postupcima. Kada dođe do pristrasnosti samoočuvanja, individue opisuju svoje uspehe kao produkte truda i sposobnosti, dok svoje neuspehe opisuju kao posledice spoljašnjih okolnosti. Naravno, iz perspektive intervjuera je teško proceniti da li je kandidat zaista bio biser u blatu, ili nesvesno podlaže ovoj pristrasnosti kako bi očuvao pozitivnu sliku o sebi.

Upravo zbog ovoga je važno posmatrati svakog kandidata holistički i formirati sliku iz više izvora informacija, a ne samo iz najuočljivijeg karijernog uspeha/neuspeha.

2.Pristrasnost dostupnosti

Ova pristrasnost se najčešće odnosi na tendenciju evaluacije učestalosti neke pojave na osnovu primera kojih se najlakše sećamo iz prošlosti. Na primer, ljudi često precenjuju broj terorističkih napada ili avionskih nesreća godišnje – zbog intenziteta ovih događaja, ljudi ih se lako prisećaju i zatim veruju da se događaju značajno češće od onoga što se događa u realnosti. Iako je verovatnoća davljenja u kadi ili automobilske nesreće značajno veća, ljudi se ne plaše penušavih kupki i automobila, već terorista i aviona.

Što se procesa selekcije tiče, može se desiti da kandidat koji je imao prethodno loše iskustvo sa intervjuerom ( neinformisan o pozicji, neprijatan, napadan..) uđe u novi proces sa uverenjem da će i taj intervjuer biti nekompetentan i neprijatan – čim tako lako može da navede loše primere, mora da su svi intervjueri takvi. Ovakav početni stav kandidata može lako izazvati povratnu reakciju intervjuera i započeti lanac miskomunikacije.

Sada Vam se možda čini da su objektivnost i efektivna komunikacija nemogući u procesu selekcije. Međutim, uvek postoji mnogo toga što možete da uradite kako bi se kognitivne pristrasnsti prevenirale. Navešćemo samo neke od koraka:

1.Uključite više profesionalaca u proces selekcije – ali zaista

Iako je danas u većinu procesa uključeno više ljudi, i dalje postoje procesi koji većinski zavise od utiska jedne osobe. Koliko god seniorna ili iskusna osoba bila, svima se može dogoditi neka pristrasnost ili drugi vid omaške. Zbog toga bi članovi tima trebalo da se osećaju slobodno da daju svoja mišljenja o kandidatu. Diskutujte i razmenite utiske, formirajte više objašnjenja pozitivnih i negativnih aspekata kandidata.

2. Strukturišite intervju

Dogovorite se sa timom koja su najrelevantnija pitanja koja ćete postaviti svakom kandidatu. Neki intervjueri drže u potpunosti strukturisane intervjue, dok drugi smatraju da je takav pristup previše „mehanički’’ i preferiraju fleksibilniji razgovor u kome kandidat može da se oseća prirodnije i opuštenije. Bilo kako bilo, utvrdide ključna pitanja i aspekte pre same selekcije, kako biste poredili kandidate na fer osnovi.

3.Prihvatite da pristrasnosti postoje

Kako biste prevenirali bilo šta, prvo morate prihvatiti da to nešto postoji. Analizirajte Vaše prethodne procese odlučivanja i uporedite iskustvo sa kolegama, kako biste uočili pristrasnosti kojima ste skloni i trenutke u kojima se one dešavaju. Posebno je važno detaljnije razmotirti trenutke u prošlosti kada ste do odluke došli relativno brzo ili kada se odluka činila ’’neobičnom’’ po nekom aspektu. Jednom kada postanete svesni pristrasnosti lakše ćete ih primećivati i distancirati se od njihovog uticaja.

Zadržati objektivnost u procesu zapošljavanja je poprilično kompleksan zadatak. Intervjuer mora da usklađuje očekivanja i zahteve različitih učesnika slekcije (kompanije, kandidata, menadžera i sl.), često ne shvatajući da je najzahtevniji učesnik njegova/njena sopstvena kognicija. Nadamo se da će Vam ova lista biti od pomoći u budućnosti kada budete imali onaj poznati ’’osećaj’’ vezan za kandidata.

Situacija koju sam sam nedavno iskusila u procesu traženja posla, a o čemu sam i pre ličnog iskustva  čula ranije sa raznih strana, iz priča prijatelja i poznanika, i o čemu sam čitala kao o temi nedeljnih kolumni, psiholoških priručnika i raznoraznih blogova, inspirisala me je da napišem ovaj blog.

Radi se o fenomenu demonstracije moći, odnosno prezentovanim vrednostima kompanije tokom intervjuisanja kandidata za posao, i naposletku, o nedostatku pozitivne neposredne komunikacije. Da li možete da pretpostavite o čemu govorim?

Naime, na osnovu dobre preporuke, moj lepo skockani CV je završio na “velikom i važnom” direktorskom stolu uspešne kompanije, da bude pročitan i razmotren (nadala sam se), kako bih, možda, bila pozvana i na intervju. Na moju sreću, bila sam pozvana, i to vrlo brzo.

Bila sam jako zadovoljna što mi se ukazala takva prilika jer sam smatrala da “velik i važan” znači i sposoban, inovativan, inspirativan i sve ono što po logici stvari uz to i ide. Naoružana pozitivnim stavom, svežinom i ”dobrom energijom”, pojavila sam se desetak minuta ranije u središtu te poznate kompanije i bila zamoljena da pričekam dok Personalni asistent Direktora ne dođe po mene.

I dok sedim na dvosedu i obnavljam šta ce mi biti *key points* u razgovoru, vidim mlađu ženu, poslovno obučenu, kako mi prilazi, i nasmejem se jer shvatam da je to osoba koju čekam, ali istovremeno primećujem kako se njen izraz lica ne menja dok ide ka meni, da je vrlo strog i „zacementiran“ na tom licu. Sada je mlada dama ispred mene, ali ne govori dobar dan ili slično, niti mi se nasmejala, već me, sa nepromenjeno strogim izrazom lica pita da li sam ja Ta i Ta? Ja potvrđujem da jesam, „Dobar dan, Kako ste”, kazem, i na to dobijam samo uputstvo “ Pođite za mnom”. I ja krenem za njom. Prvi “touch point”. Svi mi znamo koliko je prvi utisak bitan, i kako je, između ostalog, važan prenosilac vrednosti kompanije i pokazatelj klime koja u njoj vlada. Moje misli podstakute ovakvom prvom interakcijom se prirodno preusmeravaju sa pozitivnog, moja očekivanja se menjaju dok idem kroz hodnik, i sada procenjujem da je ovde na ceni neka kruta strogost, “velika važnost”, a ljubaznost i neposrednost verovatno ne dele prioritetno mesto na “know how” listi. Ok.

Personalni asistent otvara vrata Direktorove kancelarije, i sada nas dve stojimo u kancelariji blizu vrata. Direktorov sto je naspram nas, tako da bi on gledao tačno u nas, tj. mene, kada bi hteo da pogleda!

Iako se čulo otvaranje vrata, i bilo je više nego evidentno da je u kancelariju neko ušao, Direktor ne podiže glavu već nastavlja da gleda u papire, čini se, i to sad traje… ja sam zbunjena, ne samo time da nas nije pogledao i pozdravio, vec i činjenicom da njegova asistentkinja ne govori ništa (u mojoj glavi treba reći nesto kao Direktore, stigla je Ta i Ta po dogovoru, ili bar Dobar dan). Asistentkinja stoji pored mene, a Direktor i dalje ne podiže pogled. Moje misli nameću ideju: važan je, testira me, ili je baš zauzet. Ne znam. Ali tako ja prva izgovaram Dobar dan! I razvučem usne u osmeh (odmereno, naravno). Iako je to Dobar dan, ispalo nekako zvučno imajuci u vidu datu situaciju.

Drugi “touch point” me ostavlja sa varijacijom utisaka. Direktor je sada zauzet i ja sam nebitna zaista u ovom momentu i nije sad zaista pravi momenat za mene i to sve… nedvosmisleno je ispred mene jako “važan” čovek (koji će iskoristiti ovakvu priliku da svoju važnost demonstrira i da testira potencijalnog “sledbenika” na određeni način), kao i utiskom da Direktor nema problem da odbaci prozaičan bonton.

Dobar dan! I odmereni osmeh. Direktor podigne glavu, potvrdi moje prisustvo, pozdravi me i prenese mi da sednem, dok njegova asistentkinja i dalje stoji i ne progovara, i odlazi nakon uputstva koje dobija, između ostalog, da meni donese vodu. Ja je pozdravljam i zahvaljujem se. Mislim da je i ona meni u tom trenutku otpozdravila.

Razgovor sa Direktorom trajao je svega par minuta. Pitao me je jedno pitanje o tome šta sam radila na prethodnom poslu, jer je to bila poznata i zvučna kompanija u regionu. Uputio me je na razgovor kod HR direktorke kompanije i ja sam tako brže bolje otišla iz njegove kancelarije. Taman kad je dolazila voda.

U ovoj instanci se situacija za mene malo popravila, jer je HR direktorka bila jedna fina starija dama koja verovatno dugo vremena radi za kompaniju, prilično formalna doduše, na momente deluje kao da “odrađuje neophodno”, ali koja je, s druge strane, sa mnom provela čitavih sat i nešto vremena, iako je na pocetku naglasila da će nam razgovor trajati 30 minuta, i sa kojom sam imala utisak da sam zaista popričala. Kada sam odlazila, HR direktorka me je ispratila do izlaza i ja sam se zahvalila “Bilo je prijatno pričati sa Vama”, što ona nije uzvratila, ali se ljubazno pozdravila. Bićemo u kontaktu.

Ovo iskustvo me je navelo na razmišljanje. Direktor je svakako hteo da se upozna sa mnom (zato što ima potrebu da nekoga nađe ili pak da bi “ispoštovao” preporuku), kako bi stekao neki utisak, i to je sasvim poželjno i očekivano. Nekada sam negde pročitala kako kada treba da demonstrirate važnost, ne treba da govorite duže od dva minuta. I to mi je odjednom ušlo u svesnost na putu nazad. Naravno, ima i mnogih drugih načina za demostraciju moći ili za brzinsko “testiranje” nečijeg karaktera (iako je ovo bilo možda previše brzinski i za najvećeg maga procene).

Moj zaključak iz ovog iskustva je da se u ovakvim situacijama treba držati svojih stavova i principa, i ne dozvoliti da nas tuđ pristup zbuni ili nam izazove neprijatnost. Dajte sebi prostora da odmerite situaciju, napregnite se da istolerišete neprijatnu tišinu i “nereagovanje”, i na kraju se potrudite da se za sebe “izborite”.

U ovakvim poslovnim okruženjima verovatno se radi o piramidalno strukturisanoj kompaniji čije vrednosti ne prioritizuju pozitivnost, otvorenost, inicijativnost, kritičnost i fleksibilnost. Moja “dobra energija”, svežina, ljubaznost, nisu naišle na prihvatanje, niti su verovatno protumačeni kao da sam dobar „fit“ za ovu kompaniju, te su mi se otvorila razna pitanja u glavi, poput ovih: Da li je u ovakvim sistemima pozitivna neposrednost pretnja nečijoj veličini ili je previše skupa, teška i nepotrebna? Da li niveliše ili smanjuje važnost i ozbiljnost? Da li predstavlja nepoštovanje autoriteta? Da li autoritet može biti ljubazan i prihvatajući? I sada bih mogla da navedem jos mnogo pitanja s tim u vezi, ali verujem da vam je jasno šta pokusavam da kažem, a pre svega i sama razumem. U svakom slučaju, pažljivo birajte radna okruženja u kojima želite da radite. Nije svaka kompanija za svakoga, bez obzira na reputaciju i spoljašnji utisak.

Tokom traženja posla i procesa selekcije, neretko se dešava da kandidati nakon intervjua ostanu zbunjeni usled nerazjašnjenih nedoumica ili pak se sete pitanja koja je trebalo da pitaju, a nisu. Takođe, često se javljaju i pitanja „šta smem, a šta ne smem da pitam na intervjuu“ koja celu situaciju čine još zamršenijom.

U cilju pojednostavljenja cele priče, reći ćemo sledeće – ne postoje pitanja koja ne smete da postavite, možda tek ona koja nisu najbolja za prvi krug intervjua. Ali, hajde da se osvrnemo na ona važna koja treba da pitate i koje je sasvim u redu pitati.

Nešto više o kompaniji

Ovo je pitanje koje, zapravo, uglavnom intervjueri prvo vama postave kako bi videli da li ste istražili detalje o kompaniji, a takođe može pokazati i vašu motivisanost kompanijom ili pozicijom. Međutim, ponekad se može desiti da na vebsajtu same kompanije ne možete saznati mnogo detalja koji bi vas mogli da interesuju ili koji bi vam bili važni. U tim situacijama je sasvim u redu pitati za detalje o kompaniji (veličina kompanije, struktura timova, lokacija, kompanijska kultura, itd.).

Radna zaduženja i tim

Vaša buduća zaduženja su uglavnom opisana u oglasu koji je objavljen i toplo savetujemo da ga detaljno iščitate jer će vas sagovornik sigurno dodatno ispitivati o vašim potencijalnim odgovornostima i kako ste ih razumeli. Sa druge strane, ukoliko oglas nije bio dovoljno detaljan, može se desiti da imate neke nedoumice u vezi sa samim poslom. U tim situacijama je sasvim korektno da zamolite za dodatno objašnjenje kako biste imali sve neophodne informacije, a i kako biste znali da li je taj posao zaista ono što vas interesuje.

Takođe, informacije o vašem budućem timu (ako će ga biti) vam mogu biti od velikog značaja. Koliki će biti budući tim, da li je sastavljen od juniora ili seniora i kakva će biti vaša saradnja sa njima.

Radno vreme

Ovo je jedno od pitanja koje kandidati često zaboravljaju da postave, a može značajno uticati na dalju motivaciju. Obavezno proverite koje je vaše radno vreme, kao i da li se radi vikendima. Takođe, postojanje smena ili dežurstava na određenim pozicijama može biti od ključnog značaja prilikom donošenja odluke o poslu.

Dalji koraci

Većina procesa selekcije se sastoji iz više različitih krugova, a prvi korak je uglavnom razgovor sa HR-om. Nakon toga, proces može varirati, te sledeći razgovor može biti sa menadžerom koji zapošljava, ili sa top menadžmentom, direktorom, itd. Takođe, budite pripremljeni da postoji mogućnost da ćete raditi i različite testove tokom procesa: case study, test sposobnosti, test znanja, prezentacije, itd. U tom slučaju važno je informisati se o tome kakav je test u pitanju, koje je njegova važnost tokom procesa, da li je to eliminacioni korak, kao i kako će samo testiranje izgledati.

Plata

Ovo je stavka koja većinu kandidata najviše zanima i oko koje se najviše raspituju. Međutim, u najvećem broju situacija, nažalost, nije moguće saznati platu na samom početku procesa. Sagovornik će vas uglavnom već na prvom krugu pitati koja su vaša finansijska očekivanja i sa kojim finansijskim paketom biste bili zadovoljni. Iako vam možda tada ne mogu reći tačnu platu, uvek ih možete pitati da li se vaša očekivanja uklapaju u finansijski budžet kompanije za tu poziciju, kao i istaći da ste spremni da detaljnije razgovarate o tome u sledećim krugovima.

Ovo su samo neka od najčešćih nedoumica sa kojima se kandidati suočavaju, međutim, to nikako ne znači da sva druga pitanja nisu dobrodošla ili da su nepoželjna.

Zapamtite da ćete vi raditi određeni posao svakodnevno, u kompaniji koju ste izabrali sa timom u koji bi trebalo da se uklopite, tako da sve što može vama da pomogne da bolje razumete šta vas očekuje – slobodno pitajte.

Na razgovorima za posao postoje neke teme o kojima ne bi trebalo diskutovati. Teme kao što su veroispovest, seksualna orijentacija, nacionalnost, rasna pripadnost, politička uverenja i druge vrlo lične teme ne treba da budu predmet interesovanja vašeg budućeg poslodavca. Razlog tome je zaštita kandidata od diskriminacije.

Diskriminacija predstavlja nejednako postupanje prema licu zbog njegovog ličnog svojstva, što za posledicu ima nejednakost u šansama za ostvarenje prava. Zbog ličnih stavova i uverenja osobe koja vodi intervju, kandidati mogu biti diskriminisani na osnovu informacija koji nisu vezane za njihova znanja i sposobnosti za posao koji je u pitanju.

Pored prethodno navedenih tema, pitanjima vezanim za stambeno i porodično stanje nije mesto na razgovoru za posao jer nisu od važnosti za proces selekcije.

Takođe, pitanja o bračnom statusu, deci kao i trudnoći nisu prikladna tema za razgovore za posao.

Još jedna od tema koja je vrlo osetljiva i o kojoj budući poslodavac ne bi trebalo da ima saznanja je vaša trenutna plata. Vaša plata je stvar koja treba da bude poverljiva i isključivo između vas i vašeg poslodavca. U toku razgovora za posao, umesto da podelite informaciju o trenutnoj zaradi, govorite o vašoj očekivanoj plati na novom poslu.

Međutim, pre nego što zaključite da je neko pitanje postavljeno da bi vas diskriminisalo na ličnoj osnovi, probajte da se uverite u nameru koju ima ispitivač. Ponekad se može desiti da je osoba sa druge strane stola neiskusna ili da čak nije ni svesna diskriminacione prirode pitanja koje vam postavlja. Ljudi koji se bave odabirom zaposlenih treba da budu upućeni u procese i procedure za proces selekcije, ali to nažalost nije uvek slučaj.

Takođe, ono što može biti diskriminaciono pitanje za jedan posao, ne mora da bude za neku drugu vrstu profesije. Na primer, pitanje da li ste pušač, nije jednako relevantno za posao programera koliko za posao dadilje.

Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (u svetu poznatiji kao GDPR) zabranjuje prikupljanje i obrađivanje podataka o ličnosti koji nisu relevantni za samo obavljanje delatnosti firme, u ovom slučaju za proces selekcije – pa vodite računa da ni u predselekcionom upitniku ne dajete odgovore na previše lična pitanja koja se ne tiču vašeg radnog iskustva.

Ukoliko ocenite da ne postoji diskriminatorna namera iza postavljenog pitanja i da je pitanje postavljeno nenamerno, ljubazno je dati neodređen odgovor i temu skrenuti na dosadašnje radne uspehe i druga dostignuća koja vas kvalifikuju za posao koji je u pitanju.

Ukoliko se ipak desi da vam na razgovoru bude neopravdano postavljeno pitanje koje se ne tiče vašeg radnog iskustva i veština, pokušajte da suptilno date do znanja da su možda druge stvari relevantnije za sam posao kako biste skrenuli pažnju intervjueru. Ne zaboravite da ste i vi u poziciji da birate, pa zato imajte slobodu da na osnovu pitanja i celog toka intervjua procenite da li uopšte želite da radite u kompaniji koja stavlja akcenat na takva pitanja.

Mnogi kandidati nisu svesni da je ovo uvodno pitanje „Šta znate o nama kao kompaniji?“ zapravo veće trik pitanje od većine drugih za koje sumnjaju da ih ,,navode na tanak led’’. Nije tajna da poslodavcima laska kada su kandidati zainteresovani za rad baš u njihovoj firmi, međutim, to nije jedini razlog zašto je odgovor na ovo pitanje važan za vaše adekvatno predstavljanje tokom intervjua. Kandidati koji u kratkim crtama kao odgovor na ovo pitanje opišu delatnost kompanije, pomenu okviran broj zaposlenih i zemlje u kojima kompanija posluje, a u idealnom slučaju i neku specifičnost o samoj kompaniji (nagrade koje su dobili, utisci njihovih korisnika ili članak u štampi u kojima se pominju) ostaviće dobar utisak i pre nego što su uopšte krenuli da govore o sebi i svom radnom iskustvu. Kroz odgovor na ovo pitanje kandidat pokazuje svoju sposobnost analize velikog broja informacija, konciznost u izlaganju, odgovornost u pogledu pripreme za intervju, a pre svega motivaciju za konkretan posao i konkretnu kompaniju.

Opišite idealnu kompaniju u kojoj biste voleli da radite

Pre nego što krenete da tražite posao, razmislite o tome u kakvoj biste kompaniji želeli da radite. Težiti savršenstvu nije toliko praktično, ali definisanje poželjnog radnog okruženja u kome biste voleli da radite može biti od pomoći da bolje izaberete konkurs na koji ćete se prijaviti.

Razmislite o sledećem:

• Koja oblast poslovanja vas najviše interesuje?
• Da li više volite da radite u manjem ili većem timu?
• Koje vrednosti cenite?
• Da li više volite da imate procedure ili slobodu u radu?
• Koji drugi kriterijumi su za vas lično važni prilikom procene i odabira poželjnog poslodavca?

Koliko god da vam je posao neophodan, izlišno je ulagati vreme u prijavljivanje, a zatim na odlazak na intervju u kompaniju čija lokacija vam nikako ne odgovara ili u kojoj je rad organizovan u smeni koja vam možda ne prija. U procesu istraživanja o kompaniji možete naslutiti da li bi njihovo radno okruženje bilo dobro i stimulativno za vas.

Prikupite što više informacija pre nego što se prijavite

Informišite se o kompaniji i saznajte:

• čime se bave, koja je industrija u pitanju i kakve usluge pružaju ili koje proizvode prave;
• o njihovim klijentima – da li su u pitanju poslovni ili privatni korisnici;
• sedištu i zemljama u kojima imaju kancelarije;
• njihovom brendu – da li je više korporativan, formalan ili pak veseo, ili neformalan, jer to može ujedno govoriti i o stilu komunikacije ili pravilima oblačenja u kompaniji;
• nagradama i/ili sertifikatima koje je kompanija dobila, itd.

i to ne samo kako biste ostavili dobar utisak i prezentovali sebe kao odličnog kandidata, već i radi sebe. Zapošljavanje je dvosmerna ulica, i kao što se poslodavci informišu o vama kroz vaš CV, trebalo bi da se i vi informišete o svim važnim detaljima, čak i pre nego što pošaljete prijavu.

Gde se mogu pronaći informacije o nekoj kompaniji?

Najformalnija procena može se uraditi preko sajta Agencije za privredne registre gde možete videti sve važne informacije o kompaniji, a pre svega to će vam pomoći da potvrdite njenu validnost.

Poznavanje nekoga ko već radi u toj kompaniji je odličan izvor informacija, ali za ovo morate imati i malo sreće. Svakako, pitajte svoje poznanike i prijatelje da li poznaju nekoga ko radi u toj kompaniji. Iznenadićete se koliko je svet mali i kako se lako može desiti da zaista i dođete u direktan kontakt sa osobom koja je zaposlena u toj kompaniji i koja vam može dati informacije iz prve ruke, mada imajte na umu da je utisak zaposlenog ipak vrlo ličan i da možda nije u potpunosti objektivan.

Na internetu postoji više kanala preko kojih možete doći do željenih informacija:

• Portali za objavu oglasa za posao – portali kao što je Glassdoor pružaju uvid u komentare trenutno zaposlenih, kao i onih koji su napustili kompaniju. Nažalost, mnogo češće ljudi koji su nečim bili nezadovoljni ostavljaju komentare na internetu od onih koji su zadovoljni, tako da uzmite i to u obzir prilikom procene. Svakako, dobro je znati i šta sami zaposleni zameraju menadžmentu pre nego što se upustite u saradnju.
• Vebsajt kompanije – nakon što ste detaljno pročitali o delatnosti i uslugama/proizvodima kompanije, uložite dodatno vreme za stranice pod nazivom ,,o nama“ ili ,,naš tim“, gde možete saznati više o zaposlenima. Idealno je kada kompanija sama opiše vrednosti koje ceni i podržava, jer onda možete lakše proceniti poklapanje sa vašim ličnim vrednostima.
• Društvene mreže (LinkedIn, Facebook, Instagram…) – na društvenim mrežama kompanije često u malo neformalnijem maniru pišu u svakodnevnim aktivnostima i dešavanjima, pa na taj način možete doći do značajnog uvida u kulturu, način komunikacije i atmosferu.

Plata, iako jedan od najvažnijih faktora, nikako ne treba da bude jedini razlog zbog koga ste motivisani za rad u određenoj firmi. Na neki kraći rok, veća plata može biti glavni podsticaj, ali kasnije se uvek ispostavi da ukoliko radite posao koji vas ne ispunjava, u okruženju koje vam ne prija ili ne podstiče napredak, to nije dobar odabir na duže staze.

Iskoristite  priliku da unapred stvorite sliku o kompaniji kao o budućem poslodavcu, pa ukoliko vam se njihov način rada i vrednosti koje neguju dopadnu, neminovno je da ćete pokazati iskrenu želju za rad na intervjuu i time pridobiti simpatije poslodavca i sebe plasirati među top kandidate.

Završetak fakulteta je jedan od najlepših momenata u životu mladih ljudi, a ujedno označava i početak jednog novog poglavlja koje sa sobom može nositi mnogo nedoumica i nejasnoća o kojima retko ko priča.

Traženje posla ume biti iscrpljujuć proces koji zahteva dosta vremena, ulaganja i upornosti. Tokom tog procesa nas uglavnom ne uče šta znači pravilno traženje posla i kako da to uradimo. Od nas se jednostavno očekuje da posao nađemo.

U sledećim redovima ćemo se malo detaljnije pozabaviti najčešćim greškama koje se mogu desiti tokom ovog procesa sa idejom da malo olakšamo sam proces nalaženja posla.

Nejavljanje na telefon

U HR svetu nije retka situacija da se kandidati prijave na oglas za posao i nakon toga se nikad više ne jave na telefon. Kada aplicirate za posao, na koji god način (portal za traženje posla, putem e-mail-a, LinkedIn-a, itd.) možete očekivati da, ukoliko ispunjavate uslove konkursa, postoji mogućnost da vas pozovu na intervju. Naravno, od vas se neće očekivati da budete dostupni 24 sata dnevno, ali bilo bi poželjno da ukoliko imate propušten poziv na telefonu, taj poziv i uzvratite jer se može desiti da vas baš taj korak dovodi bliže pronalasku posla. Alternativno, uvek možete poslati poruku kako u tom momentu niste bili u mogućnosti da se javite i kada ćete opet biti dostupni.

Kašnjenje na intervju/testiranje

Pravilo da je kašnjenje akademskih 15 minuta sasvim u redu možda nije najbolja opcija koju ćete primenjivati tokom svoje potrage za poslom. Važno je da znate da je intervjuer izdvojio tačno određeno vreme za intervju sa vama (30-60 minuta uglavnom) i da nakon vas često ima još nekoliko zakazanih intervjua i sastanaka. To znači da, ukoliko zakasnite, bićete u situaciji da intervjuer neće imati dovoljno vremena da vam se posveti i možda nećete stići da se predstavite na najbolji mogući način. Stoga, potrudite se da u pripremu za intervju uračunate i vreme koje vam je potrebno do lokacije gde će se održati intervju. Takođe, uzmite u obzir i potencijalne radove na putu, izmene ruta autobusa ili promene vremena (kiša, sneg, itd.) koje mogu uticati na vreme potrebno za dolazak na intervju.

U slučaju da ipak kasnite, obavezno pozovite osobu sa kojom imate intervju kako biste joj to najavili i okvirno vreme kada ćete stići.

Neispunjavanje dogovora

Ukoliko se dogovorite na intervjuu da ćete uraditi nešto (npr. poslati ažuriran CV, propratnu dokumentaciju, portfolio, i sl.) veoma je važno da to i ispoštujete. Intervjuer na taj način može planirati dalji tok procesa selekcije i dogovarati dalje korake sa menadžerom sektora ili ostalim kolegama koji učestvuju u procesu. Takođe, ispunjavanjem obećanog učvršćujete pozitivan utisak koji ste ostavili na intervjuu i utičete na izgradnju poverenja sa intervjuerom.

Nepojavljivanje na intervjuu 

Uz kašnjenje, ovo je jedna od češćih situacija sa kojom se regruteri susreću. Nedolaskom na intervju vi lako možete biti okarakterisani kao neodgovorna osoba, te i ako se opet prijavite na sledeći konkurs velika je verovatnoća da nećete biti pozvani nikada više.

Ono što kandidati često umeju da zaborave je da ih intervjueri procenjuju od samog početka, od prvog telefonskog razgovora, pa sve do same odluke o izabranom kandidatu. U skladu sa tim, ne zaboravite da je važno da do samog kraja ostavite dobar utisak, a takođe i da su ovo sitni koraci kojima gradite dobru reputaciju na tržištu rada.

Čestitam! Ukoliko ste pozvani na ručak znači da ste dospeli u samo finale procesa selekcije. Ukoliko je potencijalni poslodavac odlučio da vas pozove na ručak to znači da ste ostavili odličan utisak do sada i da ozbiljno razmatra da vam ponudi poziciju u svom timu.

Ovo nije neuobičajena pojava, pa i kod nas sve češće poslodavci kada biraju članove svog tima, naročito ukoliko je tim mali ili pozicija visoka, pozovu finaliste na neformalnije upoznavanje – uz kafu ili ručak. Manje formalan i striktan sastanak je dobar i za jednu i za drugu stranu jer im daje priliku da razgovaraju o temama kojih se verovatno ne bi dotakli u toku standarnog intervjua, pa samim tim mogu bolje da upoznaju jedni druge kao ličnost i da međusobno procene da li bi im zajednička saradnja prijala. Tema ovakog razgovora često budu interesovanja i hobiji pa je na osnovu ovih stavova kao i neverbalne komunikacije lakše stvoriti precizniju sliku o  osobi prekoputa.

Budući da se u karijeri retko pružaju ovako dragocene prilike za međusobno bolje upoznavanje pre početka saradnje, normalno je da trema bude prisutna. Kako nervoza može doprineti da neke stvari tokom ovog sastanka krenu neželjenim tokom, evo par saveta koji vam mogu biti od koristi:

Priprema

Kao i za bilo koji drugi krug razgovora za posao – dobra priprema je pola uspeha. Zato je vrlo važno da i za ovaj sastanak izdvojite dovoljno vremena kako biste se unapred informisali i sebi olakšali ovaj korak u procesu selekcije – koji za mnoge može da bude dosta stresniji od uobičajenog kancelarijskog sastanka, jer predstavlja dodatno izlaženje iz zone komfora.

Pročitajte oglas i upamtite ključne tačke koje se tiču vaših odgovornosti kao i kvalifikacija, kako biste kroz razgovor mogli da ih provučete i time skrenete pražnju na sebe kao na dobar izbor.

Informišite se o novitetima iz vaše profesije, prelistajte dnevne vesti kako biste imali temu kojom možete da započnete priču i izbegnete neprijatnu tišinu. Ipak, ne zaboravite da ste na poslovnom sastanku, te neke teme kao što su religija ili politika nisu prikladne.

Dobru temu za razgovor možete pronaći na LinkedIn profilu osobe sa kojom se sastajete, pa ukoliko ste unapred obavešteni o imenima ljudi koji će vam se pridružiti posetite njihove profile i pronađite zajednička interesovanja.

Obavezno se informišete o lokaciji kako biste isplanirali vreme polaska i kako ne biste kasnili. Takođe, ukoliko imate prilike upoznajte se sa menijem kako biste brzo i promišljeno mogli da poručite.

Odabir hrane i pića

Kako je primarni cilj ovog sastanka bliže upoznavanje sa drugom stranom, a  uživanje u hrani i piću sporedno, nemojte previše odugovlačiti prilikom naručivanja. Budite oprezni, jer ukoliko predugo birate, možete ostaviti utisak osobe koja teško donosi odluke, pa je i zato dobro da unapred razmislite.

Nikako nemojte ići na sastanak previše gladni, jer prazan stomak može doprineti da se osećate još nervoznije, ali na sastanak nemojte ići ni potpuno siti kako biste mogli da ispoštujete poziv.

,,Igrajte na sigurno’’ –  poručite hranu koju ćete bez poteškoća jesti (špagete u crvenom sosu i slična jela mogu da budu malo nezgodna), a što se tiče pića jedino prikladno je poručiti bezalkoholno osveženje, dok alkoholno piće treba odbijete čak i ako vas druga strana ponudi.

Bonton

Ne zaboravite na pravila lepog ponašanja. Budite ljubazni prema osoblju, vodite računa o manirima tokom jela i postarajte se da iza vas ostane uredno. Ukoliko stignete ranije, proverite sa drugom stranom da li je možda unapred rezervisala sto za koji možete da se smestite, a u suprotnom sačekajte ispred ulaza dok druga strana ne pristigne. Iako je tokom ručka ili pića atmosfera opuštenija, vodite računa o svom izgledu – previše ležerna odeća, kao i jaka šminka mogu negativno da se odraze na generalni utisak koji odajete. Naravno, na kraju razgovora se obavezno zahvalite drugoj strani na vremenu i ručku/piću.

Račun

Ljubazno je sa vaše strane da ponudite da platite račun, a to svakako može doprineti i da osoba sa druge strane učvrsti pozitivno mišljenje o vama. Ipak budite sigurni da će u većini broja situacija vaš potencijalni poslodavac unapred imati u vidu ovaj trošak jer su vas oni i pozvali.

Pričajte o stvarima prema kojima ste strastveni, pokažite iskrenu želju za poziciju i kompaniju koja je u pitanju i dobro slušajte sagovornika. Iskoristite priliku da procenite da li biste voleli da ostvarite zajedničku saradnju i uživajte u sastanku, jer je najverovatnije ovo poslednji korak nakon čega možda dobijete ponudu koju ste dugo priželjkivali.

Nakon što ste primili poziv da ste pozvani na intervju za posao, veoma je važno i pripremiti se za isti i unapred misliti o različitim sitnicama koje mogu da oboje celokupno iskustvo intervjua. Intervju sam po sebi može izazvati nervozu, anksioznost, te se zbog toga potrudite da olakšate sebi i da sprečite nervozu povodom stvari na koje možete da utičete. Obratite pažnju na ovakve detalje pogotovo ukoliko ste početnik kojem su ovo prvi koraci u profesionalnoj karijeri.

Dolazak na intervju

Informaciju o lokaciji i vremenu gde će se održati intervju ćete, uglavnom, dobiti već u toku prvog telefonskog poziva. Iako većina regrutera odmah nakon razgovora pošalje adresu sa tačnim podacima, ukoliko to nije slučaj, zapišite adresu i broj kako ne biste došli u situaciju da ne znate gde treba da se pojavite. Potrudite se da zapamtite ime osobe sa kojom imate razgovor kako biste osobi koja Vas dočeka mogli da date precizne informacije o tome, kao i o tome za koju poziciju ste se prijavili.

Ukoliko Vam taj deo grada nije poznat, obavezno izdvojite par minuta vremena da istražite gde se nalazi tačna ulica i broj na mapi. Google maps je vrlo koristan sajt koji Vam može pomoći pri traženju tačnih adresa.

Potrudite se da dođete 10 do 15 minuta ranije kako biste se opuštenije smestili i stigli da se mentalno pripremite za razgovor koji sledi. Takođe, ovo dodatno vreme može biti vrlo korisno u situacijama kada ne uspevate da nađete lokaciju iz prvog puta i tada možete biti veoma zahvalni sebi što ste krenuli ranije. Obavezno uzmite u obzir i saobraćaj, kao i činjenicu da se može desiti kolaps u gradu ukoliko pada kiša ili ukoliko postoje radovi na putu koji preusmeravaju saobraćaj na okolne ulice.

Kako se obući?

Preporuka je da na intervju dođete poslovno i uredno obučeni, tzv. „business casual“ dress code, sem ukoliko situacija i kompanija ne nalažu drugačije. Izbegavajte previše lagodne i opuštene stvari poput trenerki i dukseva, a takođe, veliki dekoltei, šorcevi, kratke suknje/haljine, nisu preporučljivi. Patike i papuče ili sandale sa otvorenim prstima je obuća koju bi trebalo izbegavati prilikom oblačenja za intervju na posao. Na spisku stvari koje treba zaobići taj dan se nalazi i upadljivi nakit i teški parfemi.

Borba sa tremom

Nesanica pred intervju, trema, nervoza su neretko sastavni deo razgovora za posao, pogotovo ukoliko ste početnik kome je ovo jedan od prvih intervjua. Stoga, važno je posvetiti pažnju i mentalnoj pripremi. Ukoliko generalno imate tremu pred važne događaje, vizualizacija pozitivnog ishoda vam može biti u velikoj meri od pomoći u takvim situacijama. Pokušajte da detaljno zamislite celu situaciju intervjua, pitanja koja vam intervjuer postavlja, kao i vaše odgovore. Fokusirajte se na pozitivan ishod i na to da na svako pitanje dajete detaljan odgovor koji na najbolji mogući način opisuje vas kao osobu, kao i vaše iskustvo. Postoji još par psiholoških tehnika koje vam mogu pomoći u borbi protiv treme, a o kojima detaljnije možete pročitati ovde.

Iako konkurencija za posao ume da bude velika, temeljnom pripremom za intervju možete spasiti sebe nepotrebnih nerviranja i povećati sebi šanse da dobijete taj posao. Traženje posla je posao sam po sebi i nekada može biti veoma iscrpljujuć, naporan i težak, ali veoma je važno da istrajete u traženju i pronađete dobru motivaciju jer vas na kraju možda čeka baš posao iz snova o kojem ste maštali kada ste prvi put otvorili stranicu sa oglasima za posao.

Završetak školovanja za mnoge predstavlja kraj jednog poprilično bezbrižnog perioda, pa proces potrage za poslom ili praksom može biti jako stresan. Kako bismo vam bar malo olakšali ovaj proces, u nastavku navodimo smernice kojima se možete voditi kako biste lakše pronašli, ali i odabrali oglase za posao za koje želite da konkurišete:

1. Na prvom mestu se naravno nalaze portali na kojima same kompanije oglašavaju trenutno otvorene pozicije. Navešćemo neke od njih:

Globalni:

• Glassdoor
• Indeed
• Monster

Lokalni:

• HelloWorld
• Startit
• Joberty

Pretražujući ključnu reč lako možete izlistati pozicije koje vam mogu biti privlačne, ali nemojte zaboraviti da ukucate i sinonime i alternativne nazive pozicije za koju ste zainteresovani.

2. Još jedan od osnovnih koraka je istraživanje tržišta i pravljenje liste kompanija koje bi vam mogle biti interesantne za učenje i građenje karijere. Za ovaj korak vam od velikog značaja može biti društvena mreža LinkedIn gde na profilima kompanija možete pročitati o tome čime se bave, a kroz članke možete saznati o vrednostima kompanije i dostignućima njenih zaposlenih. Takođe, ova mreža vam nudi mogućnost da pretražujete zaposlene, pa iskoristite ovu opciju kako biste proverili da li već možda poznajete nekog ko u firmi radi i ko sa vama može podeliti iskustvo iz prve ruke. Na profilu svake kompanije, sa leve strane pod odeljkom Jobs (poslovi) možete pogledati oglase za posao koji su objavljeni i prijaviti se ukoliko vam neki deluje interesantno.

3. Posetite vebsajt kompanije o kojoj želite da saznate više. Većina firmi na sajtu ima i stranicu Karijera na kojoj su izlistana otvorena radna mesta, a ukoliko odgovarajućih za vas nema, tu se često nalazi i forma putem koje se možete proaktivno prijaviti.

4. Ukoliko sajt nema formular za prijavu ili ukoliko nakon prijave prođe dosta vremena, a niko iz kompanije vas ne kontaktira, makar da vam se zahvali na interesovanju, direktnu prijavu možete poslati regruteru ili nekome iz HR odeljenja, preko mejla koji je objavljen na sajtu. Na LinkedIn mreži možete poslati pozivnicu za povezivanje nekome iz HR tima, a zatim poslati i personalizovanu poruku gde ćete pomenuti svoje iskreno interesovanje za firmu i time povećati svoje izglede za uspeh.

5. Preko LinkedIn-a se povežite sa stručnjacima iz oblasti i kompanija za koje ste zainteresovani. Takođe, LinkedIn nudi opciju da javno podelite svoj CV na svom profilu, a takođe možete i kroz objavu pozvati svoje konekcije da vam pomognu u pronalaženju posla.

6. Odlazak direktno u kompaniju deluje malo staromodno, i baš zbog toga što je u današnje vreme neočekivano, može imati izuzetan efekat. Ukoliko budete imali sreće, neko iz HR odeljenja će imati malo vremena da vas primi i porazgovara sa vama o vašim željama i ciljevima. Uspostavljajući direktan i ličan kontakt povećavate sebi šanse da se vaš CV negde ne zaturi i da zapravo budete pozvani ukoliko ostavite pozitivan prvi utisak – ne zaboravite, proaktivnost je uvek dodatni plus!

7. Lično poznanstvo i preporuka su u velikom broju slučajeva vrlo koristan kanal za pronalaženje posla, pa ne zaboravite da se raspitate kod prijatelja, rođaka i kolega sa studija. U razgovoru sa njima možete saznati za kompanije koje vam mogu biti vrlo interesantne, a takođe ponekad postoje pozicije koje nisu javno oglašene ili koje su tek u planu, a o kojima zaposleni mogu da imaju za vas korisne informacije.

8. Studentske organizacije često objavljuju prakse kompanija za studente ili svršene diplomce, pa se dobro informišite koje su sve organizacije na vašem fakultetu ili višoj školi aktivne i koje sve programe nude.

Proces traženja ponekad zna da bude dugotrajan i mukotrpan posao, pa pored ovih par saveta na našem blogu možete pronaći i smernice za pisanje kvalitetnog CV-a, motivacionog pisma kao i za različite situacije na razgovorima za posao.

Ukoliko želite da pogledate otvorene pozicije kod naših klijenata ili da postanete deo naše baze posetite naš odeljak Otvorene pozicije.

Držimo palčeve!

Oko testova koji se koriste tokom procesa selekcije se često stvori mistifikacija i neretko je deo procesa kojeg se kandidati pribojavaju i čiju svrhu ne razumeju baš najbolje. U cilju rasvetljavanja nedoumica, u narednim redovima smo pobrojali neke od testova koji se najčešće koriste tokom procesa selekcije:

Testovi sposobnosti i znanja

Ova vrsta testova se koristi onda kada je za određenu poziciju važno da posedujete neke konkretne sposobnosti (numeričke, verbalne, spacijalne) ili znanja (Excel test) i najčešće su eliminacionog tipa.

Važno je znati da se za testove sposobnosti ne možete pripremiti jer oni prikazuju vašu sposobnost za nešto, te se nemojte opterećivati da satima i satima rešavate različite, često nerelevntne, testove po internetu. U neku ruku vam oni mogu pomoći kako bi vas pripremili za to što možete da očekujete na samom testu, ali sem toga, nemojte im pridavati previše značaja.

Za testove znanja se možete pripremiti ukoliko znate koje znanje će tačno biti testirano (što uglavnom jeste slučaj). Najčešće su u pitanju vaša znanja koja ste usvojili tokom fakulteta ili tokom vašeg prethodnog radnog iskustva (ekonomija, engleski, matematika, stručna znanja iz oblasti programiranja, mreža, itd).

Testovi ličnosti

U današnje vreme, tržište je preplavljeno najrazličitijim testovima ličnosti, a neretko se dešava da mnogi od njih nisu uopšte relevantni, međutim, u ovom članku se nećemo detaljno baviti time koji sve testovi ličnosti postoje. Ono što je važno da znate je da se za ove testove ne možete pripremiti jer oni procenjuju vas kao osobu i samim tim ne postoje tačni ili pogrešni odgovori koje možete dati na testu. Takođe, budite iskreni na testu i trudite se da dajete odgovore koji zaista oslikavaju vas kako bi sami rezultati bili relevantni. Ideja ovih testova jeste da psiholozi u HR-u procene da li ste baš vi odgovarajući kandidat za određeno radno mesto i da li biste se kao osoba uklopili dobro u postojeći tim, radno okruženje, itd.

Sem pomenutih testova, postoje i mnogi drugi specifičniji koji se mogu koristi tokom samog procesa selekcije (npr. test vožnje). Ono što je važno napomenuti je da su gorenavedeni testovi poverljivog karaktera, što znači da će uvid u vaše rezultate imati samo osoba koja pregleda test (HR ili menadžer tima koji zapošljava) i da ih neće deliti ni sa kim drugim.

Takođe, potrudite se da na testove dođete odmorni, koncentrisani i pripremljeni da ćete neko vreme provesti u prostoriji rešavajući određene zadatke. Nemojte previše razmišljati o tome da li ste dobro odradili neki zadatak i koliko će se to nekome dopasti. Dajte sve od sebe, a mi vam držimo palčeve da pronađete baš onaj posao koji će vama odgovarati i na kom ćete biti motivisani da napredujete i dalje razvijate sebe! 😊