Категорија: U potrazi za poslom

U toku razgovora za posao mi kao regruteri uglavnom ne postavljamo trik pitanja, iako se kandidatima često čini da je suprotno. Upravo iz tog razloga bismo želeli da pojasnimo koja namera stoji iza određenih pitanja oko kojih se kandidati najčešće dvoume kako da odgovore i pitaju da li postoji tačan odgovor.

Koja su vaša očekivanja od plate za ovu poziciju? Na ovo pitanje nema tačnih i netačnih odgovora, već je postavljeno sa namerom da se utvrdi da li se kandidatova očekivanja i poslodavčev budžet uklapaju. Ovo je često važno utvrditi na samom početku procesa, jer u slučaju da poslodavac nema budžet dovoljno visok da ispuni kandidatova očekivanja, na kraju najverovatnije neće doći do zajedničke saradnje. U tom slučaju smo potrošili i poslodavčevo i kandidatovo vreme, nezadovoljstvo se javlja na obe strane, a možda je to vreme moglo biti bolje uloženo u neku drugu poziciju koja se bolje poklapa sa željama i mogućnostima obe strane.

Budući da smo često kao HR agencija obavezani da tačan iznos plate ne komuniciramo sa kandidatima, a u nameri da do saradnje ipak dođe, mi težimo da utvrdimo koja su očekivanja  kandidata. Možemo da prokomentarišemo da li očekivanje ulazi ili prevazilazi budžet za konkretnu poziciju, tako da i kandidat otprilike stekne sliku o situaciji. Ukoliko su očekivanja previsoka sa poslodavčev budžet, važno nam je i da utvrdimo da li je kandidat fleksibilan, te da li postoji prostor za pregovor kako bi na kraju ipak došlo do saradnje, a na obostrano zadovoljstvo.

Cifra koju navedete kao očekivanu platu ponekad neće biti identična sumi koja vam je na kraju ponuđena. Visina plate može biti fiksna i ista za sve zaposlene na toj poziciji, tako da vaša očekivanja zaista nemaju uticaja na konačnu ponudu, ali za određene pozicije može postojati raspon plate, a tačna ponuda se kreira prema pojedincu: s obzirom na znanje, iskustvo i veštine u svakom konkretnom slučaju.

Pre razgovora obavezno se informišite koja su otprilike primanja ljudi na sličnim pozicijama i dobro promislite koja je to plata sa kojom biste stvarno bili zadovoljni u nekom narednom vremenskom periodu. Uvek je dobro doći pripremljen sa unapred postavljenim i realnim očekivanjima kako ne bi došlo do neprijatnog iznenađenja.

Da li aktivno tražite posao i da li ste već uključeni u druge procese selekcije? Ovo pitanje takođe nije trik, već tehničko pitanje postavljeno zbog utvrđivanja samog procesa selekcije. Osobi koja vodi čitav tok selekcije ova informacija je od velikog značaja kako bi mogla da prilagodi brzinu samog procesa kandidatu. Naime, ukoliko u trenutku razgovora već imate poslovnu ponudu od druge kompanije, ne bi bilo fer ni prema vama, a ni prema drugoj kompaniji, da čekate na povratnu informaciju neki duži period. Zbog toga nastojimo da ovaj proces što brže sprovedemo, a naravno i sa namerom da budemo prvi koji će vam dati ponudu za posao. Takođe, važno je da znamo za kakve poslove sve konkurišete, kako bismo stekli sliku o vašim željama za budućnost i karijernim planovima.

Koja je vaša najveća mana? Ovo pitanje može biti postavljeno na više različitih načina, u smislu šta najviše zamerate sebi ili gde vidite prostor za lični napredak. Svi imamo vrline i mane, i važno je da i pre samog razgovora za posao dobro sagledate sve svoje prednosti, ali i slabe strane, i da razmislite o tome koje su vam osobine stvarno potrebne za određenu poziciju. Pre razgovora, dobro iščitajte i analizirajte opis posla, identifikujte veštine potrebne za obavljanje navedenih dužnosti. Preokrenite svoju manu u sopstvenu korist i pokažite želju za napretkom kroz ideju kako da se poboljšate na tom polju. Ovo pitanje svakako nije postavljeno sa namerom da vas eliminiše, već da vam pruži mogućnost da predstavite sebe u pravom svetlu, i pokažete da ste realni i svesni sebe, tako da bi bilo dobro izbegavati kliše odgovore tipa: perfekcionista sam, previše sam posvećen poslu ili nemam ni jednu manu, jer zvuče neiskreno i neubedljivo. Budite iskreni kada govorite o svojim „manama“, jer se to uvek oseti.

Regruteri imaju zadatak da pronađu najbolju osobu za konkretno radno mesto. Ukoliko pogrešno procene vaše sposobnosti i motivaciju za posao, postoji mogućnost da dobijete posao kojim nećete biti zadovoljni i koji ćete imati želju da vrlo brzo promenite. Iako je motiv kandidata da baš njih izaberu za poziciju za koju su se prijavili uvek jak, najbolja situacija za sve uključene strane (kandidata, regrutera i poslodavca) je kada iza tog motiva stoji dobra analiza sebe i posla za koji se prijavljujemo. Zato, pripremite sebe za intervju najbolje što možete i predstavite se iskreno na najbolji mogući način.

Proces traženja posla u nekim momentima može biti iscrpljujuć, stresan i sa puno nedoumica koje ga prate. Kandidati koji su početnici u ovom procesu se neretko osećaju izgubljeno i obeshrabreno, a trema je veoma čest pratilac razgovora za posao.

Trema je jedna vrsta straha koji se javlja u situacijama kada osoba procenjuje da nije dovoljno spremna za neki predstojeći događaj ili da nema dovoljno sposobnosti za njega. Kao takva, trema može podstaći osobu da se dodatno pripremi za predstojeći događaj i onda za nju kažemo da je to stimulativna trema. Sa druge strane, ona može uticati i na to da osoba odustane ili se u potpunosti zablokira i onda je nazivamo inhibitornom tremom.

Postoji mnoštvo tehnika koje se koriste i koje mogu pomoći osobama koje se susreću sa tremom, anksioznošću ili nervozom prilikom nekog predstojećeg važnog događaja. U narednim redovima ćemo se potruditi da predstavimo praktične tehnike koje vam mogu pomoći prilikom pripreme za neki važan predstojeći događaj.

1. Šta je najgore što može da se desi?

U situacijama kada se osećate nervozno i nesigurno u svoja znanja ili veštine, korisno je da postavite sebi pitanje „Šta je najgore što može da se desi?“. Dešava se da ljudi u stresnim situacijama percipiraju situacije težim ili gorim nego što one zaista jesu i da anticipiraju veće i teže posledice od onih kakve se mogu desiti. Kada postavite sebi ovo pitanje, shvatićete da to što može da se desi zaista nije najgora stvar i da situacija nije toliko strašna i nepopravljiva kakva vam se činila na prvi pogled. Tada će se smanjiti i osećaj napetosti i nervoze i to će vam pomoći da smirenije percipirate predstojeći događaj.

2. 4 – 7 – 8 vežba disanja

Ovo je tehnika koja vam u velikoj meri može pomoći da se oslobodite osećaja napetosti neposredno pred važno dešavanje. Veoma je jednostavna i treba vam oko 5 minuta da je izvedete:

• Smestite se udobno u stolicu i zatvorite oči
• Udahnite duboko kroz nos brojeći do 4
• Nakon toga zadržite dah brojeći do 7
• Izdahnite polako brojeći do 8

Ovu tehniku možete ponoviti nekoliko puta. Duboki udisaji će vam pomoći da u organizam unesete kiseonik koji je veoma važan za njegovo funkcionisanje. Zadržavanje vazduha nam pomaže da kiseonik uđe u krvotok i dođe do svih ćelija organizma. Poslednji korak, izdisaj, će usporiti rad srca i vratiti ga u normalu. Ova vežba može da posluži i u situaciji kada imate problema sa spavanjem.

3. Poza superheroja

Različita psihološka istraživanja potvrđuju tezu da zauzimanje određenog položaja tela može uticati na povećanje samopouzdanja. Poza superheroja podrazumeva stajanje u tzv. otvorenom stavu, sa raširenim nogama, rukama na kukovima i sa pogledom podignutim ka gore. Ova poza može da utiče na promene u ponašanju i neuroendokrinološkom sistemu (povišenje testosterona, kao i sniženje kortizola koji se često naziva i hormonom stresa). Sem toga, osobe koje zauzimaju pozu superheroja imaju veću tendenciju ka preuzimanju rizika.

4. Progresivna mišićna relaksacija

Ova tehnika nam omogućava duboku mišićnu opuštenost, kao i smanjenje osećaja tenzije i anksioznosti. Za ovu tehniku izdvojte 15tak minuta, a možete je upražnjavati i u svakodnevnim situacijama. Suština vežbe jeste naizmenično stezanje (oko 5 sekundi) i opuštanje određene grupe mišića. Između svake mišićne skupine napravite pauzu od 15tak sekundi. Vežbu možete početi da radite od glave, pa na dole obuhvatajući sledeće mišićne regije:

• glava (podizanje čela)
• vrat (podizanjem ramena visoko ka vratu)
• leđa (dodirivanjem lopatica)
• ruke (ispružanjem ruke i stezanjem pesnice)
• grudi (dubokim udahom)
• stomak (uvlačenjem stomaka)
• noge (ispružanjem i stezanjem cele noge)
• listovi (stezanjem i opuštanjem mišića listova)
• stopala (snažnim privlačenjem prstiju ka unutrašnjosti stopala)

Smenjivanjem napetosti i opuštenosti učite da razlikujete ova sva stanja i postajete svesniji delova svog tela koji su naročito napeti.

U prethodnim redovima smo prošli kroz samo neke od tehnika koje postoje i koje vam mogu u velikoj meri pomoći u borbi sa tremom. Nijedna od ovih tehnika vam ne može garantovati da više nikada nećete imati tremu, što i ne treba da se desi. Kao što smo i naveli na početku teksta, trema može imati i pozitivan uticaj i biti stimulišuća. Upravo ove tehnike vam mogu pomoći da se opustite i da počnete da razmišljate na konstruktivan i produktivan način koji je usmeren na predstavljanje sebe u najboljem svetlu na predstojećem događaju.

Svakome ko kreće u potragu za poslom, prvim ili novim, profil na LinkedIn-u može dosta da pomogne u tome, ali samo ukoliko je dobro napravljen i vidljiv.

LinkedIn je globalna društvena mreža namenjena poslovnim ljudima. Pored zaposlenih, na njemu i mnoge kompanije imaju svoje zvanične stranice, pa samim tim pored povezivanja sa kolegama i potencijalnim poslodavcima možete pronaći korisne članke i oglase za posao.

Kao jednu od osnovnih alatki u procesu regrutacije kandidata regruteri često koriste LinkedIn kako bi pretraživali adekvatne kandidate za određene pozicije. U toku pretrage fokus je na nekoliko osnovnih stavki, te ćemo predstaviti najvažnije aspekte koje bi Vaš profil trebalo da pokrije:

Lokacija: obavezno podesite tačnu lokaciju na kojoj ste zainteresovani da radite, navedite zemlju u kojoj stanujete.

Navedite tačan naziv pozicije na kojoj trenutno radite, ali napravite i kratak opis vaših najvažnijih zaduženja. Često se isti opis posla naziva drugačije u različitim firmama, tako da će kroz opis biti mnogo jasnije čime se tačno bavite.

Vodite računa da se naziv pozicije i vremenski periodi koje ste proveli u svakoj kompaniji poklapaju sa informacijama koje ste naveli u CV-u.

Kada dođe do promene poslodavca ili pozicije, na vreme izmenite te podatke u profilu kako vas ne bi slučajno kontaktirali za radno mesto sa kog ste napredovali dalje još pre par godina.

Navedite jezike koje govorite i okvirni nivo kojim biste ocenili svoje poznavanje.

Navedite ključne reči kao što su programi u kojima radite i veštine – tehničke ili socijalne koje imate, jer su to najvažniji pojmovi pod kojima će vas regruteri tražiti.

Dodatno: Iskoristite priliku da vaš profil bude verodostojan. Ostavite preporuke za kolege sa kojima sarađujete ili ste imali prilike da sarađujete. Zatim ih zamolite da oni napišu svoje iskustvo u radu sa vama. Dobra preporuka na LinkedIn-u može mnogo da znači, pogotovu ako su vas preporučili kao dobrog ili vrednog kolegu i stručnjaka.

Pokažite svoje interesovanje za oblast u kojoj želite da se razvijate: pohađajte online kurseve iz te oblasti i priložite svoje sertifikate.

Gradite svoju mrežu: povežite se sa kolegama, uticajnim ljudima iz vaše branše, ali i sa ljudima iz HR-a kako biste lakše bili na njihovom radaru.

Pišite članke i komentare, na delu pokažite svoja znanja, a što budete aktivniji pre će vas primetiti i menadžeri koji vam kasnije mogu ponuditi saradnju.

Čak i ako ne tražite trenutno aktivno posao, dobro je imati ažuriran i aktivan profil na ovoj društvenoj mreži jer ukoliko se javi želja ili potreba da isti i promenite, već ćete biti korak bliže novoj ponudi. S druge strane, uvek je dobro biti otvoren za nove prilike, jer je možda baš životna prilika na samo jedan InMail od vas.

Ponekad, kao jedan od prvih koraka u procesu selekcije od kandidata se zahteva da uz svoju biografiju prilože i motivaciono pismo. Ono kao što mu ime kaže, treba da bude u formi pisma koje će obrazložiti vašu motivaciju za prijavljivanje na tu konkretnu poziciju. Navodimo par korisnih saveta koji bi mogli da vam pomognu i da vam olakšaju pisanje.

Svrha

Motivaciono pismo služi kao dopuna vašem CV-u. Daje vam mogućnost da približite sebe budućem poslodavcu i da se istaknete među ostalim kandidatima. Zbog toga, nemojte prepričavati već navedene stavke iz CV-a, već iskoristite ovaj prostor da pokažete da se zaista interesujete za kompaniju, kao i za konkretno radno mesto, a takođe naglasite svoje uspehe i dostignuća koja niste naveli u CV-u.

Forma

Motivaciono pismo treba da bude jasno i sažeto. Potrudite se da sve što imate da kažete stane na jednu A4 stranu. Obraćanje započnite sa ,,Poštovani’’, a idealno bi ga bilo nasloviti (gospodin/gospođa i njihovo prezime) menadžera sektora za koji se prijavljujete. Ukoliko ne uspete da pronađete tu informaciju, možete ga nasloviti na naziv kompanije ili HR tim. Pišite u prvom licu, formalno, ali tonom koji poziva na buduću saradnju.

U prvom pasusu se predstavite i ukratko objasnite svoj razlog prijave.

Pre nego što napišete drugi pasus, dobro istražite kompaniju koja je raspisala konkurs i razmislite zbog čega želite da radite baš sa njima. Obrazložite zašto smatrate da je ta pozicija odgovarajuća za vas i koji su razlozi, ciljevi i dostignuća kompanije zbog kojih ste se zainteresovali da svoju karijeru nastavite i gradite kod njih.

U trećem pasusu opišite svoja znanja i veštine, opišite ih i primerom i pojasnite budućem poslodavcu koji su to kvaliteti kojima vi možete doprineti. Pišite o svojim dugoročnim ciljevima, iskažite entuzijazam za napredovanjem i objasnite zbog čega se baš vi ističete od ostalih kandidata.

Pismo uvek završite ljubaznim pozdravom i pozivom na uživo upoznavanje. U svom potpisu ostavite kontakt informacije – email i broj telefona na koji vas mogu kontaktirati.

Pre slanja, obavezno iščitajte pismo i proverite sve slovne greške. Pismo pišite na jeziku na kome je objavljen oglas, a pre slanja ga obavezno sačuvajte u PDF formatu.

Termin ,,ghosting’’ je ranije bio povezan sa iznenadnim prekidom lične veze – između partnera ili prijatelja. Predstavlja čin nenajavljenog i neočekivanog prekida svakakog kontakta – uživo, preko telefona ili na društvenim mrežama, bez ikakvog objašnjenja. Druga osoba ostaje uskraćena za obrazloženje, a zatim se to odražava i na emotivno stanje druge strane. Osoba pribegava ,,ghostingu’’ u nadi da će druga strana shvatiti nagoveštaj i želju za prekidom odnosa, bez jasnog i ličnog iskazivanja potrebe za tim ili objašnjenja. Ljudi koji na ovaj način prekidaju vezu teže da izbegnu emocionalnu nelagodnost ne razmišljajući kako će se druga strana zbog takvog postupka osećati.

U poslednje vreme ,,ghosting’’ je sve prisutniji u odnosu između poslodavca i budućeg zaposlenog. Sve veći broj kandidata izbegava da javi poslodavcu da se predomislio u vezi sa prijavom za posao. Kandidati koji aktivno traže posao, često pošalju svoju prijavu na veliki broj adresa, prethodno ne ispitavši detalje u vezi sa kompanijom ili samim oglasom, ponekad čak i ne sagledavši objektivno svoju nameru da promene trenutni posao. U trenutku kada dođe do poziva na razgovor za posao, kandidat odluči da se ne javi na telefon, spusti slušalicu nakon što čuje ko ga zove, ne pojavi se na intervjuu, izbegava da da odgovor na ponudu koju je dobio ili jednostavno nakon početka rada prestane da dolazi na posao.

Pravo na promenu mišljenja je asertivno pravo svakog pojedinca i naročito u poslovnom svetu treba da postoji razumevanje ukoliko se kandidat predomisli i odustane. Međutim, moderni načini komunikacije su doprineli obezličavanju komunikacije, pa se ponekad čini da je prestanak svakog vida komunikacije prihvatljiv vid saopštavanja neprijatne informacije drugoj strani. Veliki broj ljudi po svojoj prirodi izbegava konflikte, pa se ovo čini kao lakši način za izbegavanje potencijalno neprijatne situacije.

Ovaj fenomen se najčešće sreće kod mladih osoba, koje imaju manje profesionalnog iskustva, pa nažalost i nisu svesni da takav način komunikacije ostavlja loš utisak za buduće prilike. Čak i ako se predomislite, uvek je dobro odgovoriti na poziv i objasniti razlog, zato što promenjeno mišljenje ostavlja bolji utisak od slabo razvijene veštine komunikacije.