Категорија: Lični razvoj

Sigurna sam da ste se svi bar jednom obratili korisničkoj podršci za pomoć – bilo da je u pitanju traganje za informacijom, reklamacija, problem sa internetom ili nešto drugo. Kakvo iskustvo ste imali u tim situacijama? Da li je osoba sa druge strane razumela vaš problem, rešila ga i bila strpljiva i prijatna?  Taj osećaj koji ste imali tokom i nakon kontakta sa korisničkom službom je važan!

Ljudi koji rade u korisničkoj podršci trebalo bi da imaju dobro razvijene takozvane veštine korisničke podrške (customer service skills). Ukoliko su one zaiste negovane i razvijene, osetićete da osoba s druge strane ima strpljenja za vas, da vas sluša i razume, te će i u slučaju da vam problem nije rešen, vaš osećaj biti dobar.

Iako se veoma često susrećemo sa korisničkom podrškom, nekad čak i više puta u toku dana, često nismo svesni koje to veštine i znanja ljudi na drugoj strani slušalice, četa ili mail-a poseduju.

Korisnički servis je praksa podrške kupcima pre, tokom i nakon kupovine usluge ili proizvoda. Osoba koja pruža korisničku podršku pomaže potrošaču/korisniku da se snađe kako da koristi proizvod ili uslugu i da otkloni sve greške ili nedostatke koji se mogu pojaviti. Korisnički servis je okosnica svake kompanije. To je usluga, što znači da su iskrene ljudske interakcije od najveće važnosti.

Veštine korisničke podrške su osobine i prakse koje vas osposobljavaju da odgovorite na potrebe kupaca i podstičete pozitivno iskustvo. Uopšteno govoreći, veštine korisničke podrške u velikoj meri se oslanjaju na veštine rešavanja problema i interpersonalne veštine. Korisnički servis se često smatra „mekom veštinom“, uključujući osobine poput aktivnog slušanja i komunikacije. Još neke od veština su i jasna komunikacija, kritičko mišljenje, kreativnost, prilagodljivost, pregovaračke veštine, upravljanje vremenom, itd.

Međutim, da li vam se čini da su pomenute veštine poželjne i prisutne i kod osoba koje ne rade u korisničkoj službi? Na primer, pozicije u prodaji  i ugostiteljstvu, posao u okviru uslužnih delatnosti generalno ili marketing agencija. Na primer, ako ste grafički dizajner koji se sastaje sa svojim klijentom o njegovom najnovijem projektu, razumevanje šta je dobra korisnička usluga može vam pomoći.

S druge strane, ako nemate posao koji podrazumeva izlaganje kupcima ili klijentima, možda mislite da nije važno da poboljšate svoje veštine korisničke podrške jer vam one nisu potrebne. Razmislite ponovo. Tokom svoje karijere, verovatno ćete doživeti brojne profesionalne situacije koje zahtevaju dobre veštine korisničke podrške. Na primer, možda ćete morati da zamenite kolegu koji se obično bavi upitima kupaca. Vaš šef bi vas mogao zamoliti da učestvujete na sastanku sa klijentima, što znači da bi trebalo da ste u mogućnosti da jasno postavljate pitanja i dajete informacije ili date predlog rešenja za neki problem.

Stoga, bez obzira da li formalno radite u službi za korisnike ili ne, morate imati osnovno razumevanje veština korisničke podrške. Nije važno vaše odeljenje, nivo radnog staža ili delatnost – vi ste odgovorni za iskustvo koje vaši klijenti imaju sa vašom kompanijom, zbog čega bi trebalo da brinete o svojim veštinama korisničke podrške. A u krajnjem slučaju, nekada su korisnici zapravo vaše kolege – i tada je takođe potrebno da imate razumevanja za njihove potrebe, da umete da čujete njihovo mišljenje, kritiku, pomognete im da bolje razumeju neku temu i uspešno reše problem.

 

Kako se veštine korisničke podrške unapređuju?

Svako može imati koristi od usavršavanja svojih veština korisničke podrške. Ako ste dobar komunikator, empatični ste i aktivno slušate, na primer, bićete i bolji u obavljanju svog posla i bićete bolji kolega generalno.

Neke od veština korisničke podrške koje mogu biti korisne za različite profesije su sledeće:

Empatija
Empatija je sposobnost razumevanja emocija i perspektive druge osobe. Da li ste ikada razgovarali sa korisničkom službom i poželeli da viknete „Stavi se u moju poziciju“? Tražili ste od druge osobe empatiju. Kada saosećate sa drugom osobom, pokušavate da zamislite kako biste se osećali da ste na njenom mestu. Empatija je moćno sredstvo od kojeg možete imati koristi u kontaktu sa drugima. To je nešto što menja odnos na bolje, čak i kratkoročnog odnosa, kao što je kada radite sa uznemirenim ili ljutim korisnicima ili drugim kupcima. Korisnički servis je više od rešavanja tehničkih problema. Ovde se radi i o izgradnji dobrih odnosa sa kupcima i saradnicima.

Strpljenje
Odlična korisnička podrška podrazumeva strpljenje u komunikaciji kada pomažete drugima da zadovolje njihove potrebe. Sposobnost da ostanete smireni i da ne shvatate stvari lično će pomoći da se ublaže napete situacije sa ljutim mušterijama, klijentom ili kolegom.

Aktivno slušanje
Aktivno slušanje vam može pomoći da bolje razumete šta vaš klijent oseća, želi i treba. Da biste vežbali aktivno slušanje, obratite posebnu pažnju na ono što klijent govori i obratite pažnju na njihov govor tela i ton. Postavljajte dodatna pitanja kako biste bili sigurni da ste razumeli drugu stranu. Parafrazirajte – ponovite šta ste čuli svojim rečima, kako biste dobili potvrdu da dobro razumete drugu stranu. Sačekajte dok ne završe sa govorom da biste došli do vašeg odgovora.

Jasna komunikacija
Pobrinite se da klijentima prenesete tačno ono što mislite. Sposobnost jasne komunikacije kada radite sa klijentima je ključna veština jer pogrešna komunikacija može dovesti do razočaranja i frustracije. Najbolji profesionalci za korisničku podršku znaju kako da svoju komunikacijuodrže jednostavnom i ne ostave nikakve sumnje.
Kad god često radite sa ljudima na poslu, verbalne i pismene veštine komunikacije postaju veoma važne. Mogućnost da efikasno saopštite svoje ideje, politiku kompanije ili rešenje problema pomaže klijentu da se oseća kao da se o njemu dobro brinete i da imate na umu njihov najbolji interes. .

Znanje
Najbolji profesionalci za korisničku podršku imaju duboko znanje o tome kako funkcionišu proizvodi ili usluge njihovih kompanija. Na kraju krajeva, bez poznavanja vašeg proizvoda od početka do kraja, nećete znati kako da pomognete kada kupci naiđu na probleme.

Time management
I usluga za korisnike i životna veština, sposobnost efikasnog upravljanja vremenom utiče na produktivnost na poslu i može značiti razliku između zadovoljnog klijenta koji je uzbuđen zbog svoje sledeće posete ili nezadovoljnog klijenta koji čeka da razgovara sa menadžmentom.
Za stvari je potrebno vreme – obično više nego što mislimo. Da biste postali efikasan član tima, važno je da naučite da procenite koliko vremena će rešenje trajati, koliko će koštati i sa koliko drugih stvari morate da se bavite.

Svako može da razvije veštine korisničke podrške i izgradi lojalnost kupaca, kao i da neguje jake odnose među kolegama i klijentima. Verovatno je da već posedujete neke od ovih veština ili vam je jednostavno potrebno malo vežbe da biste ih izoštrili.

Uz fokus i odlučnost, možete raditi na poboljšanju veština koje su vam potrebne da biste bili efikasni pri pružanju usluga korisnicima. Sposobnosti rešavanja problema, veštine komunikacije i pozitivno razmišljanje su osobine koje, kada se dosledno praktikuju, vam mogu pomoći da budete efikasan pratilac i odličan saradnik.

Razmotrite sledeće predloge da poboljšate svoje veštine korisničke podrške.

• Zatražite povratnu informaciju od kolega i pažljivo slušajte, jer vam oni mogu dati uvid koji ste možda propustili u samoevaluaciji.
• Takođe, zatražite povratne informacije od kupaca ili klijenata. Pratite povratne informacije i razmišljajte o njima svaki put kad ih ponovo dobijete da biste stekli predstavu o svom poboljšanju.
• Možete da vežbate veštine kao što su aktivno slušanje i strpljenje sa svima na poslu i van njega. Takođe, poboljšanje vašeg znanja o usluzi ili proizvodu poboljšava vašu sposobnost da rešavate probleme sa klijentima.
• Potražite načine da uvežbate svoje veštine van posla volontiranjem ili traženjem kurseva za kontinuirano obrazovanje ili treninge.
• Ne zaboravite da svako novo iskustvo sa ljudima može biti polje u kojem možete razviti i poboljšati ove veštine.

Kako HR regruteri ispituju veštine korisničke podrške?

Budući da su ove veštine široko primenljive i poželjne u razlim profesijama, mi regruteri im veoma pridajemo značaj. Nije uvek neophodno da su ove veštine naglašene u zahtevu posla, ali je činjenica da su one poželjne. Takođe, veštine korisničke podrške mogu predstavljati indikator sposobnosti uspešnog ostvarivanja veza sa ljudima i profesionalnosti pri obavljanju posla.

Regruteri zato obraćaju pažnju na ove veštine tokom celokupnog procesa regrutacije i selekcije kandidata. One su prilično uočljive već pri prvom kontaktu, kada kandidat odgovori na mail ili telefonski poziv. Zatim, tokom intervjua možemo da primetimo koliko je kandidat pažljiv i aktivan slušalac, na koji način i koliko jasno komunicira, pa čak i kada pokazuje empatiju. Takođe, na osnovu određenih situacionih pitanja do izražaja može doći na koji način osoba rešava problem ili se snalazi u izazovnim situacijama sa klijentima.

Da sumiramo

Tokom naše karijere gotovo je nemoguće izbeći interakciju sa ljudima. Pored rada sa kupcima i klijentima, takođe moramo biti sposobni da radimo kao deo tima. Radićete sa raznim ljudima sa različitim ličnostima. Sa heterogenom grupom pojedinaca, sigurno će postojati različitosti. Posedovanje veština korisničke podrške omogućava vam da rešavate probleme na profesionalan način. Ovo posebno važi za situacije visoke napetosti.

Napor da razvijete svoje veštine korisničke podrške može samo da postane snaga vašeg odnosa i velika prednost u bilo kom poslovnom kontekstu u kome se nađete.

Potpisivanjem bilo kog ugovora mi se obavezujemo na poštovanje određenog dogovora. Kada je u pitanju zapošljavanje, ugovori koje potpisujemo mogu delovati zbunjujuće, pa smo odlučili da napravimo kratak pregled svih vrsta ugovora koji postoje na tržištu, sa idejom da vam pomognemo da ih bolje razumete. Pored tipova ugovora, naveli smo i glavne psihološke stresore koji nastaju prilikom različitih vrsta zaposlenja. Spremite se za svoj sledeći intervju!

Na početku, osvrnimo se na vrste ugovora koji Zakon o radu definiše.

Zakonom o radu Republike Srbije, između ostalog, uređeno je zasnivanje radnog odnosa između zaposlenog i poslodavca, a tako i ugovor o radu i svi njegovi oblici. Ugovor o radu je dokument koji važi od trenutka potpisivanja poslodavaca i zaposlenog, a uređuje prava i obaveze obe strane.

Ugovor o radu može biti zaključen na određeno ili na neodređeno vreme. Ukoliko u ugovoru nije naznačeno do kad ugovor važi, podrazumeva se da je reč o ugovoru na neodređeno vreme.

Ugovor na određeno vreme

Ugovor na određeno vreme se zaključuje ukoliko je opravdan potrebama poslodavca da se posao završi u određenom roku (najduže do 24 meseca). U određenim situacijama ovaj period može biti duži, poput zamene privremeno odsutnog zaposlenog, zbog rada na nekom projektu, sa stranim državljanima do isteka roka važenja dozvole za rad, i slično.

Ugovor na neodređeno vreme

Ugovor na neodređeno vreme može se zaključiti sa ili bez probnog perioda (čiji je maksimum trajanja 6 meseci). Najčešći oblik je potpisivanje ugovora na neodređeno vreme sa probnim periodom od 6 meseci tokom kojih otkazni rok za obe strane iznosi minimum 5 radnih dana.

Rad sa nepunim radnim vremenom

Radni odnos može da se zasnuje sa nepunim radnim vremenom (part-time) na neodređeno ili na određeno vreme sa obezbeđenim jednakim uslovima kao za zaposlene sa punim radnim vremenom koji obavljaju isti posao. Ovaj tip ugovora omogućava zaposlenom da obavlja još neki posao kod drugog poslodavca.

Pored “klasičnih” ugovora o radu, radni odnos može da se zasnuje i kroz druge tipove ugovora – ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili ugovor o dopunskom radu. Ovako zaključeni ugovori podrazumevaju rad van radnog odnosa.

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima zaključuje se radi obavljanja poslova koji ne traju duže od 120 radnih dana tokom kalendarske godine. Često se ovim ugovorom definišu poljoprivredni sezonski radovi, a uobičajena je i primena kod angažovanja studenata

Ugovor o delu

Ugovor o delu poslodavac može zaključiti radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Dakle, da bi se ugovor zaključio sa osobom van radnog odnosa, poslodavac ne sme obavljati taj posao kao primarni, niti kao sekundarnu delatnost. Na primer, freelancer-i mogu zakljuliti ugovor o delu sa naručiocem posla.

Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju

Kao uslov za samostalan rad u određenim profesijama postvljena je obaveza obavljanja pripravničkog staža kod određenog poslodavca. Dakle, upravo ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju uvrđuje ovu vrstu rada van radnog odnosa za osobe koje prvi put zasnivaju radni odnos.

Ugovor o dopunskom radu

Zaposleni koji puno radno vreme radi kod nekog poslodavca, ali ima potrebu za dodatnim prihodima, može zaključiti sa drugim poslodavcem ugovor o dopunskom radu, ali najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Šta govore istraživanja?

Mnogobrojna istraživanja govore da ljudi drugačije reaguju na različite uslove zaposlenja. Tako, ljudi skloni anksioznosti preferiraju ugovore na neodređeno, dok im ugovori na određeno vreme ulivaju nesigurnost i izazivaju stres. S druge strane, freelance i ugovori na određeno vreme više odgovaraju samopouzdanim osobama kojima je važna fleksibilnost.

Takođe, značajno je napomenuti da poslednja istraživanja Zavoda za statistiku pokazuju da najveći broj zaposlenih u Srbiji ima ugovor na neodređeno vreme (od ukupnog broja 2.192.400, ugovor na određeno vreme ima 421.700 zaposlenih)[1]. Iako se na prvi pogled čini da je učešće zaposlenih sa ugovorima na neodređeno vreme visoko, u poređenju sa drugim evropskim zemljama pokazuje se da je ono ipak znatno niže od proseka u Evropskoj uniji.

Imajući u vidu da je svakako veliki broj zaposlenih na našem, ali i na prostoru Evrope, pod ugovorima na određeno vreme, važno je istaći i na koji način takva situacija može uticati na stres i blagostanje zaposlenih.

Ako ste se nekad našli u situaciji da imate ugovor na određeno vreme, možda vam je poznat osećaj strepnje pred istek ugovora i strah da li će biti produžen, ma koliko vam se činilo da ste se dobro pokazali u prethodnom periodu. Upravo o tome govore neki nalazi.

• Neka ranija istraživanja pokazuju da se zaposleni koji imaju ugovor na određeno vreme ili zaposleni koji rade privremene poslove često plaše da neće dobiti dovoljno zadataka ili radnih sati na poslu, te da će to dovesti do prekida ugovora. Dalje, zaposleni sa ugovorom na određeno ili freelancer-i često rade prekovremeno i ne odbijaju poslove iz straha od gubitka potencijalnih prilika u budućnosti.[2]
• Kod zaposlenih koji rade privremene i povremene poslove ili na određeno, ako zaduženja nisu jasno definisana, može doći do konflikta uloga, dok se pokazalo da to obično nije slučaj kod freelancer-a, ukoliko imaju kontrolu nad radnim procesom[3]. Konflikt uloga je sukob između dve ili više različitih uloga koje pojedinac mora istovremeno da obavlja. Kada je u pitanju integracija zaposlenih u organizaciju i socijalna interakcija, zaposleni koji nemaju ugovor na neodređeno, često se osećaju marginalizovano, posebno ako čine manjinski deo u okviru organizacije.
• Veoma važno, način na koji će se zaposleni sa ugovorom na određeno vreme ili ugovorom o privremenim i povremenim poslovima osećati, pa i percipirati svoj položaj u okviru kompanije, zavisi u mnogome od crta ličnosti osobe i vere u svoje veštine i sposobnosti. Tako, Greenhalgh i Rosenblatt[4] primećuju da je poslovna nesigurnost kompleksno subjektivno osećanje, a u svojoj studiji Silla, Sora i Gracije[5], koja utvrđuje postojanje povezanosti između poslovne nesigurnosti i posledica na zdravlje, navode da poslovna nesigurnost zavisi od razvijenosti veština koje zaposleni imaju i želje za radom.

Ovo su samo neka od istraživanja koja ukazuju na način na koji tip ugovora može uticati na blagostanje zaposlenog i njegov osećaj sigurnosti na poslu. Ne postoji jedan tip ugovora ili zaposlenja koji bi bio idealan za svakoga. Različiti faktori utiču na način na koji doživljavamo uslove u kojima radimo.

Nadam se da će vam ovaj pregled pomoći da sledeći put kada budete menjali posao, razumete razlike, ali i razmislite o svojim preferencijama i shodno tome izaberete adekvatnu sredinu za rad.

 

Reference:

[1] https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/Pdf/G20225682.pdf x

[2] https://www.jstor.org/stable/3379109

[3] https://www.researchgate.net/publication/247569840_Health_and_Well-Being_in_the_Workplace_A_Review_and_Synthesis_of_the_Literature

[4] https://www.researchgate.net/publication/228079587_Job_Insecurity_Toward_Conceptual_Clarity

[5] https://www.researchgate.net/publication/46545619_Job_insecurity_and_employees’_attitudes_The_moderating_role_of_fairness

Previsoka očekivanja, kratki rokovi i posledično veliki pritisak su u 21. veku više nego ikad deo naše poslovne svakodnevice, a  to su ujedno i najčešći uzroci sindroma poznatog kao ,,burnout“ iliti  izgaranje. Ukoliko radite na poslu gde ste hronično pod stresom, a pritom nemate adekvatne alate za upravljanjem tom količinom stresa, nažalost, lako se može desiti da sagorite. Ovaj izraz je još pre više od četrdeset godina stavio u upotrebu psiholog Herbert Frojdenberger, a opisao ga je kao stanje mentalne i fizičke iscrpljenosti izazvane profesionalnim životom. Predmet  Frojdenbergovog ispitivanja su bile ,,pomagačke’’ profesije kao što su medicinske sestre i doktori budući da je njihov rad usmeren direktno na ljude sa kojima odnosi ponekad mogu biti izuzetno teški, a često i emocionalno zahtevni (duševna patnja pacijenta ili smrt). Modeli po kojima se danas živi i posluje, ali i izazovi koji su stavljeni pred zaposlene su teži neko ikad, pa se sindrom izgaranja preneo i na sve druge profesije. Burnout je nedavno i sa medicinske strane gledišta (od strane Svetske zdravstvene organizacije) priznat kao sindrom budući da sve veći broj zaposlenih, a naročito mladih, boluje od njega. Burnout je praćen i fizičim i psihičkim simptomima, a razlikuje se od običnog premora i iscrpljenosti. Burnout je reakcija tela na dugotrajnu izloženost stresu koja može biti izazvana radnim zadacima (obimom posla koji je skoro nemoguće savladati u predviđenim rokovima i prekovremenim radom kao posledicom toga), ali i odnosima među kolegama i zanemarivanjem sopstvenih potreba. Kultura ,,24/7 dostupnosti’’ i raspoloživosti kolegama i klijentima, kao i praksa ručanja za radnim stolom dok zadubljeno popunjavamo tabele ili odgovaramo na emailove, doprinela je da većina zaposlenih bar u jednom periodu radnog života osete posledice sagorevanja na poslu. Galupovo istraživanje pokazuje da se dve trećine trenutno zaposlenih Amerikanaca susrelo za burnoutom, među kojima prednjače ljudi u dobi od ranih dvadesetih do kasnih tridesetih. Zbog veoma brzog tempa života u velikim gradovima koji su iz dana u dan mnogobrojniji, ali i zbog drugačijih vrednosti u odnosu na period od pre pedeset godina, sve veći broj ljudi učestvuje u trci u kojoj sami sebe teraju da pruže što veće i bolje rezultate, što za posledicu ima to da je ova bolest modernog doba sve učestalija. Simptomi sagorevanja su čini se lako uočljivi – karakteristični su  manjak entuzijazma i motivacije za radom. Aktivnosti koje ste nekad posvećeno i sa lakoćom obavljali, usled sagorevanja mogu postati naporni i psihički (napetost, osećaj bespomoćnosti, razdražljivost) i fizički (umor, malaksalost, bolovi). Međutim, slični simptomi se mogu javiti i kod nekih drugih psihičkih stanja (npr. depresija) pa je potrebno biti oprezan i uključiti i profesionalnu pomoć i podršku. Nezadovoljstvo i iscrpljenost koji su izazvani burnoutom mogu ozbiljno da ugroze vaš posao, međuljudske odnose, ali i zdravlje. Ovakvo stanje dovodi do pada imuniteta, visokog krvnog pritiska i dijabetesa. Možda zvuči trivijalno, ali stručnjaci tvrde da je odmor od posla ključ u prevazilaženju ovog sindroma. Pored toga neophodno je da promenite životne i poslovne navike, pa navodimo par načina da predupredite sagorevanje na radnom mestu: Utvrdite i postavite svoje fizičke i psihičke granice i naučite da kažete ,,ne’’. Na asertivan način postavite realne ciljeve koji će biti odgovarajući i za vas i za vašeg poslodavca. Budite slobodni da i u stresnim situacijama iskažete svoje mišljenje i time se zauzmete za sebe. Izbegavajte da multitaskujete, već praktikujte da što fokusiranije ispunjavate zadatak po zadatak (,,to do’’ liste vam mogu biti od velike pomoći) – kvalitet rada će biti mnogo veći, a stres manji. Uspostavite balans između profesionalnog i privatnog života – potrudite se da ne proveravate emailove i obavljate poslovne pozive van radnog vremena ukoliko je to moguće, a slobodno vreme ispunite ljudima i aktivnostima koje vam prijaju. U slobodno vreme, ali i u toku radnog vremena, izdvojite malo vremena za fizičke aktivnosti (malo istezanja na svežem vazduhu blagotvorno deluje na smanjenje stresa) i mentalne aktivnosti koje nisu povezane sa poslom (čitanje romana). Pauze od pet minuta za ćaskanje sa kolegama ili kratka šetnja do prodavnice mogu smanjiti stres i poboljšati vaš radni učinak. Pauzu za ručak provedite u kantini, a ne ispred računara i potrudite se da ostvarite dobre odnose sa kolegama. Nemojte raditi u toksičnom radnom okruženju – koliko je moguće utičite na odnose među kolegama. Ne preskačite godišnji odmor – našem telu i umu je neophodno da na barem dve nedelje, a ukoliko ste u mogućnosti i više, odmore od svakodnevnih zadataka i obaveza kako bi se osveženi vratili i efikasnije ostvarivali rezultate kasnije. Radite na sebi i razvijajte svoje mehanizme odbrane od stresa. Ukoliko ipak osetite da ste sagoreli usled prekomernog rada, najbolje je da potražite stručnu pomoć, a ne zaboravite da se  sagorevanje dešava čak i ljudima mnogo vole svoj posao i neizmerno uživaju u njemu. Kroz život naši prioriteti se menjaju, ali da bismo bili uspešni na svim poljima i generalno zadovoljni u životu, naše fizičko i psihičko zdravlje ipak moraju biti na prvom mestu. Neke kompanije primenjuju Program pomoći zaposlenima kroz koji se i tema sagorevanja može proraditi uz stručnu pomoć. Pogledajte ovde koje sve vrste savetovanja takav program može podržati.

U današnje vreme, nije tako retka pojava da ljudi naprave potpunu promenu karijernog pravca i usmere se na novo zanimanje. Brzina kojom se otvaraju nove vrste poslova, kao i dostupnost poslova koji se mogu obavljati sa udaljenog mesta, na globalnom nivou, počeli su da inspirišu ljude na promene. Do ovakve odluke najčešće dolazi u situacijama kada naiđemo na poteškoće da pronađemo posao u svojoj struci, ili osećamo da nam je posao repetitivan i bez izazova. U ovim situacijama se ljudi okreću ka rešenjima koja ponekad podrazumevaju i potpunu prekvalifikaciju. Bilo da ste se odlučili za to da svoj karijerni put u potpunosti promenite ili želite da dopunite svoje veštine i znanja radi dobijanja izazovnijeg posla, dobro je imati na umu da će vas tokom procesa selekcije za novi posao pitati da obrazložite svoju odluku i razloge zbog čega ste se odlučili na ovaj korak.

Promena karijernog puta može biti zbunjujuća odluka za osobu koja vas intervjuiše ukoliko se odlučite da ne obrazložite svoje razloge za to. Ukoliko intervjuer gleda vaš CV gde ste se 5 godina bavili određenom oblašću i tu i napredovali, pa ste kasnije odlučili da se potpuno preorijentišete na neku drugu oblast, vrlo logično pitanje koje vam može postaviti je: Koji su razlozi za promenu karijere?

Potrudite se da tada budete iskreni i otvoreni i navedite razloge koji su vas naveli na ovu odluku. Neki od najčešćih razloga su: veće interesovanje za novu oblast, finansijska stabilnost, veće mogućnosti za napredovanje, lakša mogućnost za pronalazak posla, itd. Svaki razlog može biti relevantan i dobar ukoliko ga obrazložite dobro.

Tokom selekcionog procesa vrlo verovatno možete očekivati da vas pitaju detaljnije informacije o vašem trenutnom (starom) poslu. Takođe, mogu vas pitati da detaljnije pričate baš o tim razlozima zbog kojih ste odlučili da promenite karijerni pravac. Nemojte se iznenaditi zbog toga i nemojte da mislite da intervjuer procenjuje da li su vaši razlozi dovoljno dobri. Njegova uloga je da ih razume, a ne da vas osuđuje.

Najbolji način da povećate sebi šanse za dobijanje posla u novoj oblasti je da ste iskusili praktično tu oblast što se može uraditi preko projekata koje radite samostalno ili za nekoga pro bono. Takva iskustva obavezno navedite u svom CV-u kako bi se videla vaša proaktivnost i motivacija za bavljenje datim poslom.

Odluka da napravite promenu u karijernom putu nije laka. Međutim, ne dozvolite da vas to obeshrabri i da vam bude prepreka ka ostvarenju vaših želja. Dobra priprema i upornost često su dovoljni pokretači promene koju želite da ostvarite. 😊

Ukoliko vam je potrebna podrška u procesu promene karijernog puta, pogledajte detaljnije našu uslugu Promena karijere.