Nove tehnologije nas svakim danom sve više okružuju. Od platformi za kolaboraciju, preko VR rešenja za obuku, do aplikacija za produktivnost – tržište gotovo svake nedelje ponudi nešto novo.
Za profesionalce, posebno one među nama koji su tehnološki orijentisani, stalna potreba da „budemo korak ispred“ može biti uzbudljiva. Privlačnost je jasna. Inovativni alati obećavaju brzinu, efikasnost i bolje rezultate. Ako ste osoba koja voli da ima sve pod kontrolom, oni mogu izgledati kao savršeno rešenje za svaki operativni izazov. Platforma za bolju komunikaciju u timu, aplikacija za organizovanje zadataka, alat za zakazivanje sastanaka – samo recite i tehnologija će isporučiti.
Rani korisnici često dobijaju konkurentsku prednost, uz specijalne popuste i VIP tretman od strane provajdera. Ne može se poreći ni da istraživanje novih alata može podstaći sveže ideje i unaprediti rešavanje problema.
Međutim, postoji i skriveni trošak stalnog istraživanja. Testiranje i uvođenje novih rešenja oduzima vreme od osnovnog posla. Takozvani „sindrom sjajnog objekta“ znači da skačete s jednog alata na drugi, a da nijedan ne koristite u potpunosti, što tiho može nagrizati produktivnost. Sa svakom novom demonstracijom, člankom ili LinkedIn objavom o „sledećoj velikoj stvari“, gomila se informativno preopterećenje, a javlja se i zamor pri donošenju odluka.
Kada ulazne informacije postanu preplavljujuće, radoznalost se lako pretvara u pritisak, a pritisak u burnout. Rezultat može biti potpuno suprotan od onoga čemu ste se nadali, stvarajući ono što mnogi nazivaju paradoks produktivnosti. Što više alata dodajete, to je teže održati svoj radni tok koherentnim. Prebacivanje sa jednog alata na drugi nosi sopstvene troškove – nove krive učenja, migraciju podataka i ponovno prilagođavanje procesa. Ponekad se obećana efikasnost nikada ni ne ostvari.
Ipak, postoje tehnologije osmišljene da reše vrlo specifične potrebe sa jasnim i merljivim prednostima. Na primer, digitalne platforme koje pojednostavljuju provere preporuka i referenci kandidata mogu značajno skratiti vreme koje HR timovi troše na kontaktiranje referenata i prikupljanje potvrda, omogućavajući im da se više fokusiraju na ljudsku stranu zapošljavanja.
Druge inovacije otvaraju potpuno nove mogućnosti u oblasti učenja i razvoja. Imersivna VR rešenja za obuku tokom onboarding procesa ili bezbednosne obuke omogućavaju zaposlenima da vežbaju veštine u realističnim, ali bezbednim okruženjima, čineći pripremu i angažovanom i efikasnom.
Da biste izvukli najbolje iz tehnoloških dostignuća, a da pritom zadovoljite svoju radoznalost, važno je pronaći zdravu ravnotežu. Pre nego što usvojite neko novo rešenje, zapitajte se koji problem ono zapravo rešava. Ako već imate tri različita alata za isti izazov, možda vredi da zastanete i pričekate. Biti rani korisnik je stvar mentaliteta, ali ako vas to košta vremena i energije koju nemate, možda je vreme da promenite pristup. Održavajte svoj osnovni set alata stabilnim i ostavite prostor za kontrolisane eksperimente samo kada to ima strateški smisao.
Najvažniji korak je da fokus zamenite za FOMO (strah od propuštanja). Prihvatite da ne možete isprobati svaku novu tehnologiju. Umesto toga, usmerite pažnju na one koje su u skladu sa vašim ciljevima i vrednostima. Ako vodite tim ili organizaciju, kreirajte kulturu u kojoj je usvajanje novih alata namerno, a ne reaktivno, i gde se pažljivo sagledavaju i rizici i koristi.
Istraživanje novih tehnologija trebalo bi da vas inspiriše, a ne iscrpljuje. Uz prave granice i jasno postavljene prioritete, možete ostati inovativni bez iscrpljivanja vremena, energije ili fokusa, i omogućiti tehnologiji da zaista služi vama, a ne obrnuto.
Ako još niste u toj fazi, uživajte u sporijem tempu dok traje, ali budite pažljivi da vas ne ponese talas kada uđete u igru. Ovo posebno važi za HR profesionalce i poslovne lidere koji vole da budu u toku sa svakim trendom. Budućnost je već tu, zato budite prisutni i iskoristite je na strateški način.