Burnout ili sindrom sagorevanja – moderna bolest zaposlenih

Ovaj izraz je još pre više od četrdeset godina stavio u upotrebu psiholog Herbert Frojdenberger, a opisao ga je kao stanje mentalne i fizičke iscrpljenosti izazvane profesionalnim životom. Predmet  Frojdenbergovog ispitivanja su bile ,,pomagačke’’ profesije kao što su medicinske sestre i doktori budući da je njihov rad usmeren direktno na ljude sa kojima odnosi ponekad mogu biti izuzetno teški, a često i emocionalno zahtevni (duševna patnja pacijenta ili smrt). Modeli po kojima se danas živi i posluje, ali i izazovi koji su stavljeni pred zaposlene su teži neko ikad, pa se sindrom izgaranja preneo i na sve druge profesije.

Burnout je nedavno i sa medicinske strane gledišta (od strane Svetske zdravstvene organizacije) priznat kao sindrom budući da sve veći broj zaposlenih, a naročito mladih, boluje od njega. Burnout je praćen i fizičim i psihičkim simptomima, a razlikuje se od običnog premora i iscrpljenosti.

Burnout je reakcija tela na dugotrajnu izloženost stresu koja može biti izazvana radnim zadacima (obimom posla koji je skoro nemoguće savladati u predviđenim rokovima i prekovremenim radom kao posledicom toga), ali i odnosima među kolegama i zanemarivanjem sopstvenih potreba. Kultura ,,24/7 dostupnosti’’ i raspoloživosti kolegama i klijentima, kao i praksa ručanja za radnim stolom dok zadubljeno popunjavamo tabele ili odgovaramo na emailove, doprinela je da većina zaposlenih bar u jednom periodu radnog života osete posledice sagorevanja na poslu. Galupovo istraživanje pokazuje da se dve trećine trenutno zaposlenih Amerikanaca susrelo za burnoutom, među kojima prednjače ljudi u dobi od ranih dvadesetih do kasnih tridesetih.

Zbog veoma brzog tempa života u velikim gradovima koji su iz dana u dan mnogobrojniji, ali i zbog drugačijih vrednosti u odnosu na period od pre pedeset godina, sve veći broj ljudi učestvuje u trci u kojoj sami sebe teraju da pruže što veće i bolje rezultate, što za posledicu ima to da je ova bolest modernog doba sve učestalija.

Simptomi sagorevanja su čini se lako uočljivi – karakteristični su  manjak entuzijazma i motivacije za radom. Aktivnosti koje ste nekad posvećeno i sa lakoćom obavljali, usled sagorevanja mogu postati naporni i psihički (napetost, osećaj bespomoćnosti, razdražljivost) i fizički (umor, malaksalost, bolovi). Međutim, slični simptomi se mogu javiti i kod nekih drugih psihičkih stanja (npr. depresija) pa je potrebno biti oprezan i uključiti i profesionalnu pomoć i podršku.

Nezadovoljstvo i iscrpljenost koji su izazvani burnoutom mogu ozbiljno da ugroze vaš posao, međuljudske odnose, ali i zdravlje. Ovakvo stanje dovodi do pada imuniteta, visokog krvnog pritiska i dijabetesa.

Možda zvuči trivijalno, ali stručnjaci tvrde da je odmor od posla ključ u prevazilaženju ovog sindroma. Pored toga neophodno je da promenite životne i poslovne navike, pa navodimo par načina da predupredite sagorevanje na radnom mestu:

1. Utvrdite i postavite svoje fizičke i psihičke granice i naučite da kažete ,,ne’’. Na asertivan način postavite realne ciljeve koji će biti odgovarajući i za vas i za vašeg poslodavca. Budite slobodni da i u stresnim situacijama iskažete svoje mišljenje i time se zauzmete za sebe. Izbegavajte da multitaskujete, već praktikujte da što fokusiranije ispunjavate zadatak po zadatak (,,to do’’ liste vam mogu biti od velike pomoći) – kvalitet rada će biti mnogo veći, a stres manji.
2. Uspostavite balans između profesionalnog i privatnog života – potrudite se da ne proveravate emailove i obavljate poslovne pozive van radnog vremena ukoliko je to moguće, a slobodno vreme ispunite ljudima i aktivnostima koje vam prijaju.
3. U slobodno vreme, ali i u toku radnog vremena, izdvojite malo vremena za fizičke aktivnosti (malo istezanja na svežem vazduhu blagotvorno deluje na smanjenje stresa) i mentalne aktivnosti koje nisu povezane sa poslom (čitanje romana). Pauze od pet minuta za ćaskanje sa kolegama ili kratka šetnja do prodavnice mogu smanjiti stres i poboljšati vaš radni učinak. Pauzu za ručak provedite u kantini, a ne ispred računara i potrudite se da ostvarite dobre odnose sa kolegama.
4. Nemojte raditi u toksičnom radnom okruženju – koliko je moguće utičite na odnose među kolegama.
5. Ne preskačite godišnji odmor – našem telu i umu je neophodno da na barem dve nedelje, a ukoliko ste u mogućnosti i više, odmore od svakodnevnih zadataka i obaveza kako bi se osveženi vratili i efikasnije ostvarivali rezultate kasnije.
6. Radite na sebi i razvijajte svoje mehanizme odbrane od stresa.

Ukoliko ipak osetite da ste sagoreli usled prekomernog rada, najbolje je da potražite stručnu pomoć, a ne zaboravite da se  sagorevanje dešava čak i ljudima mnogo vole svoj posao i neizmerno uživaju u njemu.

Kroz život naši prioriteti se menjaju, ali da bismo bili uspešni na svim poljima i generalno zadovoljni u životu, naše fizičko i psihičko zdravlje ipak moraju biti na prvom mestu.

Neke kompanije primenjuju Program pomoći zaposlenima kroz koji se i tema sagorevanja može proraditi uz stručnu pomoć. Pogledajte ovde koje sve vrste savetovanja takav program može podržati.