Ako radite u regrutaciji duže od nedelju dana – znate da je jedno univerzalno pravilo našeg posla: nikada neće postojati savršen trenutak da kontaktirate kandidata. Kao regruteri, stalno hodamo po tankoj liniji između profesionalnosti, poštovanja tuđeg vremena i pokušaja da što brže i efikasnije popunimo poziciju. Ipak, nekada, bez obzira na pažnju i dobru nameru, reakcije kandidata nas podsete da – svetu se ne može ugoditi.
Dve strane medalje
S jedne strane, imamo kandidate koji se uzrujaju ako ih kontaktiramo posle 17h. „Zar stvarno mislite da je u redu da mi pišete u slobodno vreme, a nije ni hitno?“ – dobijamo takve poruke. Razumemo ih – balans između posla i privatnog života je važan i svi ga cenimo. S druge strane, imamo kandidate koji toliko ozbiljno shvataju svoj posao da tokom radnog vremena ne stižu ni da odgovore na poruku, kamoli da se jave na poziv. „Molim vas, pišite mi posle 18h, do tada ne mogu da razgovaram“ – kažu. I to je potpuno legitimno. Dakle – kad god da se javimo, nekome neće odgovarati.
Nema univerzalnog rešenja
Zato je važno da shvatimo jednu jednostavnu, ali moćnu istinu: tačan odgovor ne postoji. Ljudi imaju različite ritmove, obaveze, radna okruženja i pristupe. Nekome će biti drago da ga kontaktirate ujutru dok pije kafu, drugome će to biti vrhunac nepoštovanja. Jedni cene direktan poziv, drugi žele sve preko mejla. Treći će vam reći da slobodno zovete kad god – samo da je pozicija zanimljiva. Pritom, današnje tržište rada više nije vezano za klasično 9–17 radno vreme. Mnogi rade remote, u različitim vremenskim zonama, ili imaju fleksibilan raspored. To dodatno zamagljuje granice između „radnog“ i „slobodnog“ vremena – kako za nas regrutere, tako i za kandidate. Na kraju dana, na nama je da budemo prilagodljivi, strpljivi i empatični. Da pitamo: Kada vam najviše odgovara da razgovaramo? Da ponudimo više termina. Da slušamo, a ne da pretpostavljamo.
Ali postoji jedna zanimljiva stvar
Kroz godine rada, mnogi regruteri će vam reći isto: najuspešniji kandidati retko kada prave problem oko termina. Nije im važno da li je poziv u 10h, 14h ili 18h – oni nađu način. Organizuju se. Jave se iz kola, sa parkinga, tokom šetnje. Razumeju da prilike ne dolaze svaki dan i da je prvi korak – razgovor. I ne, to ne znači da glorifikujemo stalnu dostupnost ili rad 24/7. Ali ukazuje na nešto drugo: proaktivnost, fleksibilnost i spremnost na dogovor su osobine koje često idu ruku pod ruku sa uspehom. Vredi dodati i da neki kandidati ne reaguju burno zato što su nepristojni, već zato što su možda već razgovarali sa pet drugih regrutera te nedelje. Ili su pod stresom zbog trenutne pozicije, nesigurnosti ili umora. Iza svake reakcije stoji kontekst koji ne znamo – zato je važno da ne sudimo prebrzo i da uvek pokušamo da razumemo drugu stranu.
Šta mi možemo da uradimo?
Da postavimo očekivanja od starta. Da pitamo kandidate za preferenciju u komunikaciji. Da se ne nerviramo ako dobijemo negativnu reakciju – nije do nas, do životnog stila je. Da ne sudimo previše, ali da pažljivo posmatramo. Fleksibilnost u komunikaciji često je znak fleksibilnosti u radu.
Na kraju – svetu se ne može ugoditi.
Ali možemo biti profesionalni, ljubazni i prilagodljivi. A kad naiđemo na one koji na sve reaguju konstruktivno i sa osmehom, možda smo upravo pronašli onog pravog kandidata