Ljudi ne traže manje posla, već više fleksibilnosti

Kad se danas kaže model rada, većini iz tech industrije odmah je jasno o čemu se radi. Izraz je ušao u svakodnevnu upotrebu posle 2020. godine, kada je pandemija naterala kompanije širom sveta da preispitaju tradicionalne modele rada. Gotovo preko noći, timovi su morali da se prilagode radu na daljinu, virtuelnoj saradnji i novim načinima merenja učinka. Taj globalni zaokret otvorio je pitanje koje je i danas aktuelno — gde i kako ljudi zapravo rade: iz kancelarije, od kuće ili kombinovano?

Izraz model rada najviše se zadržao upravo u tech industriji i srodnim profesijama, jer je taj sektor prvi pokazao koliko fleksibilnost može biti produktivna. Ljudi koji rade s laptopom i internet konekcijom, takozvani „radnici znanja“ postali su simbol nove ere – one u kojoj se učinak meri rezultatima, a ne satima provedenim u kancelariji.

Kako izgleda rad u Srbiji 2025. godine

Na našem tech tržištu u oktobru 2025. najzastupljeniji model rada i dalje je hibridni:

• Hibridni rad po slobodnom izboru – 34%
• Strukturirani hibridni rad – 21%
• Potpuno remote (globalno) – 17%
• Remote iz Srbije – 10%
• Isključivo rad iz kancelarije – 6%

U okviru hibridnog modela, tri dana u kancelariji ostaje najčešći princip.

Dakle, iako se o povratku u kancelarije mnogo govori, većina zaposlenih i dalje ima bar određenu dozu fleksibilnosti.

Šta bi se dogodilo ako bi svi morali nazad u kancelariju?

Na pitanje: “Da li bi prelazak na rad isključivo iz kancelarije bio razlog da napustite kompaniju?” — čak 41% ispitanika odgovorilo je da.

Kompanije najviše rizikuju da izgube zaposlene koji trenutno rade potpuno remote, naročito one koji imaju globalnu fleksibilnost.

Zaposleni u hibridnom modelu su nešto umereniji, dok oni koji rade remote iz Srbije zauzimaju sredinu.

Drugim rečima — što je veća sloboda, veći je i rizik da će ljudi otići ako im se ona oduzme.

Povratak u kancelarije: između interakcije i kontrole

U poslednje vreme čuje se sa raznih strana kako sve više kompanija najavljuje povratak u kancelarije, uz argumente poput bolje saradnje, fokusa i kreativne energije.

S druge strane, postoji i društvena dimenzija — da nije fer da ljudi u uslužnim delatnostima moraju svakog dana fizički na posao, dok su radnici znanja pošteđeni.

U praksi, međutim, podaci sa tržišta jasno pokazuju kako zaposleni razmišljaju.

U odnosu na prošlu godinu, smanjio se broj onih koji bi definitivno dali otkaz ako bi morali da se vrate u kancelariju.

Možemo to tumačiti na više načina: možda zbog manje ponude poslova i osećaja krize, a možda i zbog toga što neki ljudi zaista uviđaju prednosti rada u kancelariji — druženje, fokus, odvajanje posla od privatnog života.

Ali suština ostaje ista: način na koji se radi manje je važan od načina na koji se ljudima veruje.
Nije stvar u tome da ljudi žele manje da rade – već da žele više poverenja.

Fleksibilnost nije hir, već poruka: „Veruj mi da ću uraditi svoj deo posla, bez obzira odakle radim.“
I upravo to poverenje danas pravi razliku između kompanija koje zadržavaju ljude i onih koje ih gube.

Iako se stavovi zaposlenih postepeno menjaju i sve je više onih koji bi prihvatili povratak u kancelariju, potreba za fleksibilnošću ostaje ključni uslov zadovoljstva i zadržavanja ljudi.

Svi podaci navedeni u ovom blogu potiču iz Jaka Lounge istraživanja IT tržišta Srbije, oktobar 2025.