Kako se boriti sa tremom pred intervju?

Proces traženja posla u nekim momentima može biti iscrpljujuć, stresan i sa puno nedoumica koje ga prate. Kandidati koji su početnici u ovom procesu se neretko osećaju izgubljeno i obeshrabreno, a trema je veoma čest pratilac razgovora za posao.

Trema je jedna vrsta straha koji se javlja u situacijama kada osoba procenjuje da nije dovoljno spremna za neki predstojeći događaj ili da nema dovoljno sposobnosti za njega. Kao takva, trema može podstaći osobu da se dodatno pripremi za predstojeći događaj i onda za nju kažemo da je to stimulativna trema. Sa druge strane, ona može uticati i na to da osoba odustane ili se u potpunosti zablokira i onda je nazivamo inhibitornom tremom.

Postoji mnoštvo tehnika koje se koriste i koje mogu pomoći osobama koje se susreću sa tremom, anksioznošću ili nervozom prilikom nekog predstojećeg važnog događaja. U narednim redovima ćemo se potruditi da predstavimo praktične tehnike koje vam mogu pomoći prilikom pripreme za neki važan predstojeći događaj.

1. Šta je najgore što može da se desi?

U situacijama kada se osećate nervozno i nesigurno u svoja znanja ili veštine, korisno je da postavite sebi pitanje „Šta je najgore što može da se desi?“. Dešava se da ljudi u stresnim situacijama percipiraju situacije težim ili gorim nego što one zaista jesu i da anticipiraju veće i teže posledice od onih kakve se mogu desiti. Kada postavite sebi ovo pitanje, shvatićete da to što može da se desi zaista nije najgora stvar i da situacija nije toliko strašna i nepopravljiva kakva vam se činila na prvi pogled. Tada će se smanjiti i osećaj napetosti i nervoze i to će vam pomoći da smirenije percipirate predstojeći događaj.

2. 4 – 7 – 8 vežba disanja

Ovo je tehnika koja vam u velikoj meri može pomoći da se oslobodite osećaja napetosti neposredno pred važno dešavanje. Veoma je jednostavna i treba vam oko 5 minuta da je izvedete:

• Smestite se udobno u stolicu i zatvorite oči
• Udahnite duboko kroz nos brojeći do 4
• Nakon toga zadržite dah brojeći do 7
• Izdahnite polako brojeći do 8

Ovu tehniku možete ponoviti nekoliko puta. Duboki udisaji će vam pomoći da u organizam unesete kiseonik koji je veoma važan za njegovo funkcionisanje. Zadržavanje vazduha nam pomaže da kiseonik uđe u krvotok i dođe do svih ćelija organizma. Poslednji korak, izdisaj, će usporiti rad srca i vratiti ga u normalu. Ova vežba može da posluži i u situaciji kada imate problema sa spavanjem.

3. Poza superheroja

Različita psihološka istraživanja potvrđuju tezu da zauzimanje određenog položaja tela može uticati na povećanje samopouzdanja. Poza superheroja podrazumeva stajanje u tzv. otvorenom stavu, sa raširenim nogama, rukama na kukovima i sa pogledom podignutim ka gore. Ova poza može da utiče na promene u ponašanju i neuroendokrinološkom sistemu (povišenje testosterona, kao i sniženje kortizola koji se često naziva i hormonom stresa). Sem toga, osobe koje zauzimaju pozu superheroja imaju veću tendenciju ka preuzimanju rizika.

4. Progresivna mišićna relaksacija

Ova tehnika nam omogućava duboku mišićnu opuštenost, kao i smanjenje osećaja tenzije i anksioznosti. Za ovu tehniku izdvojte 15tak minuta, a možete je upražnjavati i u svakodnevnim situacijama. Suština vežbe jeste naizmenično stezanje (oko 5 sekundi) i opuštanje određene grupe mišića. Između svake mišićne skupine napravite pauzu od 15tak sekundi. Vežbu možete početi da radite od glave, pa na dole obuhvatajući sledeće mišićne regije:

• glava (podizanje čela)
• vrat (podizanjem ramena visoko ka vratu)
• leđa (dodirivanjem lopatica)
• ruke (ispružanjem ruke i stezanjem pesnice)
• grudi (dubokim udahom)
• stomak (uvlačenjem stomaka)
• noge (ispružanjem i stezanjem cele noge)
• listovi (stezanjem i opuštanjem mišića listova)
• stopala (snažnim privlačenjem prstiju ka unutrašnjosti stopala)

Smenjivanjem napetosti i opuštenosti učite da razlikujete ova sva stanja i postajete svesniji delova svog tela koji su naročito napeti.

U prethodnim redovima smo prošli kroz samo neke od tehnika koje postoje i koje vam mogu u velikoj meri pomoći u borbi sa tremom. Nijedna od ovih tehnika vam ne može garantovati da više nikada nećete imati tremu, što i ne treba da se desi. Kao što smo i naveli na početku teksta, trema može imati i pozitivan uticaj i biti stimulišuća. Upravo ove tehnike vam mogu pomoći da se opustite i da počnete da razmišljate na konstruktivan i produktivan način koji je usmeren na predstavljanje sebe u najboljem svetlu na predstojećem događaju.